Услови испуњени, пара нема

Одлука Министарства културе Републике Србије да не подржи програме Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера СрбијеУЛУПУДС-а и Удружења ликовних уметника Србије УЛУС-а, као и да не укључи ствараоце Удружења у конципирање онога што се ових дана презентује као „уметност од изузетног значаја” захтева и професионално образложење, како наводи Татјана Дејановић, председница УЛУПУДС-а, у јавном писму јуче упућеном културној јавности и медијима.Како сазнајемо у Министарству културе, званичан став ће ускоро бити познат јавности.

У овом писму Дејановићева, између осталог, каже: 

– УЛУПУДС и УЛУС, два највећа репрезентативна, републичка уметничка удружења у Србији, заједно имају преко 4200 чланова, од тога више од 1000 самосталних уметника само у Београду (од укупно 1560). Оба обављају поверене послове везане за статус самосталних уметника (јавна овлашћења), послове ауторског сервиса, послове око реализације уметничких програма и то са минималним бројем запослених.

Председница УЛУПУДС-анаводи да се значај примењене уметности и дизајна у нашој средини види углавном онда када се прикажу изложбе иностраних аутора или колекција као што су, на пример, изложба италијанског дизајна (МСУ), изложба Тапија Виркале (МПУ), изложба Рашида Карима, или друге у оквиру Design Week, посебно ако су медијски експониране или се приреде „ВИП”отварања. И, све се заврши на томе.

– Код нас не постоји стратегија и визија развоја и значаја, јер уметничка – струковна удружења, нису укључена у комисије, или не учествују у изради дугорочних државних планова, наставља Татјана Дејановић. – У условима када је привреда Србије готово замрла, аутори који се баве примењеном уметношћу и дизајном препуштени су сами себи и својим удружењима. Од уметника који се код нас баве примењеном уметношћу и дизајном очекује се да „прескоче границу” између „чисте ликовне” и примењене уметности. Таква тенденција је довела до тога да се отвори место аматерима у креирању и изради најразличитијих употребних предмета. Шољу за кафу не може заменити видео-рад. Одевни предмет се не може заменити перформансом, ислично, каже Дејановићева и истиче да се програми УЛУПУДС-а одржавају у просторима које Удружење, од свог оснивања 1953.године, изнајмљује или добром вољом других институција добије на коришћење.

Њихови програми су отворени за посетиоце, улазнице се не наплаћују, те Министарство има обавезу да део средстава намени за њихову реализацију;

По критеријумима, који су наведени у прегледу одобрених пројеката на конкурсу, УЛУПУДС у потпуности испуњава исте – закључује председница УЛУПУДС-а на крају свог писма.

Ивана Стефановић, државни секретар у Министарству културе, недавно језа „Политику” навела да ће са министром Војиславом Брајовићем бити размотрено како да се на неки други начин помогну програми УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

У јучерашњој изјави за наш лист је рекла:

– Уочили смо проблеме у раду и желимо да их решимо, у Министарству културе смо о томе разговарали, алиморамо да све размотримо и са уметничким удружењима. Не могу још увек ништа конкретно да вам кажем.

На питање зашто има тако много комисија, Стефановићева је рекла:

– Има их петнаестак, за сваку област посебно, пре свега зато што желимо да у њима стручни људи одлучују о одређеној области, како се не би десило да, на пример, о позоришту одлучује неко ко није компетентан. Ми финансирамо одређене пројекте и трудимо се да будемо флексибилни и добронамерни. Критеријуми нису толики проблем колико извесна пракса, а комисије чине живи људи који те критеријуме читају на различите начине. Истражујемо начине да будемо ефикасни, а најважније нам је да у свему учествују стручни људи.

Ивана Стефановић наглашава да су критеријуми за доделу средстава за суфинансирање уметничких програма сугерисани од Колегијума Министарства културе, а процедура је таква да комисије предлажу министру и дају на увид своје предлоге, а министар Војислав Брајовић доноси финалну одлуку.

– С обзиром на то да су конкурси затворени, пробаћемо да финансирање програма УЛУС-а и УЛУПУДС-а решимо на неки други начин. Ту постоји још једно питање које није отворено, а то је организација и финансирање уметничких удружења за редован рад,  јер то нису мале своте. Напротив. Дакле, остаје да се види како удружења раде,рекла је Стефановићева.

Од Димитрија Тадића у Министарству културе, иначе секретара комисије која је одлучивала о суфинансирању визуелних уметности, чули смо следеће:

– То је комплексна прича и спрема се прецизан одговор који ће Министарство културе упутити јавности. Дакле, очекује се званичан став Министарства културе како би се све појаснило. Иначе, сваке године Министарство и комисије припремају критеријуме који су у складу и са онима у Европи. Увек ће бити људи који ће бити незадовољни.

-----------------------------------------------

Кинематографији највише средстава

Министарство културе Републике Србије је у 2008. години одобрило и издвојило 189.126.230 динара на Конкурсу за суфинансирање пројеката и програма који својим квалитетом доприносе развоју и презентацији уметности и културе. Занимљиво је да су се на том списку нашла 604 програма. Највише новца намењено је кинематографији 21.260.000 динара, потом периодичним публикацијама (20.000.000), позоришном стваралаштву (19.760.000), музичком (18.718.000), визуелном стваралаштву (16.850.000). Најмање новца издвојено је за мултидисциплинарне пројекте (1.290.000).