Кад Данци губе у јамбу

На почетку мог боравка у Данској предложи моја тадашња боља половина, иначе Данкиња, да играмо јамб. Наравно пристанем, јер ако сам у нечему био добар и у својим студентским данима онда је то управо била та игра.

Наоштрим сва чула и кренем. И стварно, убрзо добијем први јамб, који је јако важан у колони одоздо на горе. Таман хтедох да то прославим крицима одушевљења и да мало кињим мог противника, баш како то београдска правила игре налазу, али авај. Пре тога Ан, коју сам од милосте звао Ана, устаје, прилази ми грлећи ме и честитајући на успеху.

Ја прво зачуђен, а потом и мало љут због одузетог права на ликовање запитах је да ли јој је јасно да играмо једно против другог и да, можда због тог истог јамба она може да изгуби партију.

Одговорила је да јој је моја срећа важнија од тога да ће можда изгубити.

Прошло је неких тридесет година од тог догађаја. Неко би рекао да би за све те године требало да сам научио како Данци (и остали Скандинавци) размишљају. Иде на боље, али још увек се понекад нађем затечен.

Колеге на послу ће вам од срца пожелети све најбоље на новом послу који сте добили, иако та промена њима, бар на неко време, може да донесе проблеме.

Већина скандинавских развода бракова је безболна, углавном се све своди на то како деца могу да се збрину на најбољи начин. Многи овде су у искреним пријатељским односима са бившим брачним другом.

Реч завист на Гулгу је преведена на дански као misundelse. Али та реч је скоро неутрална, да не кажем лепа и не користи се у истом значењу као на српском.  Данци не завиде другима на бољем послу и већој плати, бољим колима. Они они немају завист у себи. У Данској не важи оно наше „да комшији цркне крава”.

На сличан начин се користи реч корупција. Веровали или не, корупције нема на овим просторима, или је готово невидљива.

Данци немају рудна богатства, земља је прилично посна, а туристи је посећују углавном  само у јуну и јулу. Ипак, Данска је једна од најбогатијих земаља у Европи а Данци су неколико година за редом проглашавани за најсрећније људе на свету.

Да се разумемо, има у Данској сиромашних људи, има и несрећних, али њихов начин резоновања их је довео, глобално гледајући, и до среће и до материјалног богатства.

Неко ће се запитати онда, да ли дански начин резоновања може да буде прегажен временом, баш као су што многе наше карактеристике постале старомодне, на пример; скромност, срдачност, брига за околину...

Деца скоро са мајчиним млеком уче да размишљају. Овде се не тепа деци већ се прича на нормалан начин, баш као што два одрасла човека причају. Када крену у гимназију добијају економску помоћ од државе која је довољна да се одселе од куће. То је још израженије када се дође до факултета.

Напуштање родитељског гнезда са 17 или 20 година помаже им да се прилагоде размишљању које су већ преузели од родитеља. Одређених осцилација има, али темељне вредности се не мењају.

Код младих је израженија материјална срећа али већина њих тај новац користе за побољшање еколошког живота. Тако купују више еколошке хране и живе и кућама направљеним од рециклираног материјала.

Фирме као сто су „Гучи”, „Хермес” или Луј Витон ретко ће бити посећени од Данаца, нарочито у иностранству. Многи ће део гардеробе радије купити у супермаркету.

Када бих чаробним штапићем могао нешто да пренесем из Скандинавије у Србију онда би то било овдашње размишљање. Када на то додате лепоте Србије и сва њена природна богатства видите и сами да би Србија јако брзо заменила Данску на листи најсрећнијих.

И да, када сада играм јамб, драго ми је када противник добије јамб, па макар и изгубио.

Горан Вук, Копенхаген