Розе писма госпа Живке

Већ готово сто година се у српском језику употребљава германизам роза за означавање ружичасте боје. Исто толико среће се и облик розе (сетимо се да је Нушићева госпа Живка добијала писма розе боје). Правилна су оба облика, мада наши речници предност дају првом. Има, међутим, већ неколико година како примећујемо примере попут ових које смо недавно записали: За пролеће предлажу гламурозне комаде у розој и златној боји. Кожне сандале у розој и сребрној боји. Кит Кет у розој нијанси. Офарбала је лице у розу боју. Розу чоколаду креирао је прошле године…

ПИШЕ

Рада Стијовић

Рекло би се да се овај придев одомаћио код нас и почео донекле да се понаша попут одговарајућих наших придева. Видимо из примера да га понеко мења по падежима – срећемо розу боју као што налазимо зелену, плаву или неку другу „домаћу“ боју. Овај придев се, међутим, попут сличних придева страног порекла не мења по падежима. Правилно је једино: сандале у роза (розе) боји, лице офарбано у роза (розе) боју итд.

За означавање боје или неког дезена користе се у српском језику још неки непроменљиви придеви: беж, браон, каро, пепита, резеда, тегет. Они се не мењају по падежима и немају посебне облике за род: тегет је и (она) хаљина, и (онај) капут, и (оно) одело, носе се хаљине у беж боји, са пепита дезеном и сл.

Придев пепита, добијен по имену шпанске плесачице из 19. века и тако преузет и код нас, користи се и у облику пепито, што је норма такође прихватила.

Међутим, речници и приручници бележе само облик резеда (резеда је, иначе, име украсне биљке Reseda odorata), мада се у пракси често среће и облик резедо. У једној језичкој групи на интернету било је чак шест пута више оних који говоре резедо сукња од оних који кажу резеда сукња. Засада у нашим приручницима нема овог облика.

***

Поставили су нам питање да ли је правилно рећи устати се, нпр.: Сваког јутра кад се устанем, прво попијем кафу.

Није правилно тако рећи. Овај глагол није повратан и треба користити само облик устати: Свако јутро кад устанем, прво попијем кафу. Облик устати се среће се често код хрватских аутора (настао вероватно аналогијом према дићи се, подићи се и сл.), а код нас га налазимо у народним песмама, али ту се, како и сам Вук Караџић каже, користи за потребе стиха: Устаде се Але од Новога, / стаде Але купити сватове, или: Па се књаже на ноге устаде.

***

Многима су омиљени сиреви који у себи садрже неке врсте плесни. У чланцима о њима говори се о плеснивим и плесњивим, односно пљеснивим и пљесњивим сиревима. Очито је ијекавски изговор са љ утицао на екавски изговор, а близина љ и њ односно л и н довела до умекшавања и где му није место. Правилно је говорити о плеснивим сиревима (у екавском изговору), односно пљеснивим (у ијекавском изговору). Тако се каже и плеснивити, плеснивост и сл. (ек.), односно пљеснивити, пљеснивост и сл. (ијек.).