Против стреса помажу спори залогаји

Један од проблема у свакодневном животу је што многи од нас живе брзо, раде брзо, мисле брзо, без времена за било шта споро и постепено. Времена понестаје за основне радње као што је једење (обедовање). Жваћемо брзо и гутамо храну без много размишљања.

На овај начин живимо стресан, нездрав начин живота. Препознали сте се?

А чим се успори у јелу прави се први битан корак ка здравијем животу. Уместо пуне кашике хране узмите мању количину и жваћите, грицкајте, уживајте у укуси и осећају на непцу. Наравно, нико нема два сата за ручак, али пронађите време и додатне минуте да уживате у оброцима. Последице могу бити изненађујуће пријатне.

Широм света па и у Србији ничу „slow food” ресторани, где се потрошачима, нарочито запосленим, нуде кувана, нутритивно здравија јела као алтернатива брзој храни. Покрет је настао пре двадесетак година у Италији као нека врста ината у односу на мејнстрим – брзу храну.

Без обзира на то да ли желите да усвојите здрав начин живота или не, постоје неки разлози које треба узети у обзир када успорите за столом:

Мршављење: Велики број студија потврђује да само уколико се једе полако, уноси се мање калорија. Та количина је довољна да изгубите 20 килограма годишње, без икакве друге промене навика у исхрани (нпр. бирањем других намирница). Разлог је у томе што је

потребно двадесетак минута нашем мозгу (од момента узимања хране) да схвати да смо сити. Који то брзи оброк траје двадесет минута? Ако једемо брзо, можемо претерати преко осећаја ситости. Ако полако једемо, имамо времена да схватимо да смо пуни и зауставимо се на време.

Боље варење: Ако једете спорије, боље ћете сажвакати храну, што доводи до бољег варења. Варење почиње већ у устима, пљувачка садржи ензиме који почињу да разграђују храну. Ако устима дамо више времена, брже ће се „радити” и у стомаку.

Халапљиви уносе мање течности

Особе које једу брзо, према истраживањима, попију око 25 (три дл течности) одсто мање течности уз оброк у односу на оне који једу лагано (4 дл течности). Боља хидратација особа које спорије једу вероватно има утицаја и на њихов већи осећај ситости и мању жељу за храном сат после оброка. Ово је важан фактор за особе на редукционим дијетама.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com