„Бјутифул Фата” и „литл Салко”

Тезу да су велика дела светске литературе непреведива у неку другу уметничку форму као што је телевизијска серија или филм, подржали су сви учесници трибине у оквиру програма Сајма књига о адаптацијама великих прозних дела за позориште и телевизију.

Боро Драшкић је казао да сваки медиј има своју унутрашњу структуру и све своди на то да прави редитељ препозна која дела може да покуша да адаптира.

Он казе даје адаптација можда груба реч која замењује режију, али реалност за сваког редитеља који се бави обрадом неког литералног дела јесте управо адаптација.

„Има различитих примера за добро урађен посао. Радио сам „Травничку хронику” и ниједан знак интерпункције нисам променио и сви су казали да је то Андрић. Са друге стране, код екранизације „Насиља” Александра Тишме променио сам све и убацио неке делове документарца који сам снимао на Гренланду. Тишма је погледао и казао да тај филм показује његово дело. Како било, увек је у питању адаптација”, казао је Драшкић, преноси Танјуг.

Брадић наводи да постоје екранизације Шекспирових дела које су изврсне.

„Неколико антологијских екранизација Шекспирових дела пренела су информацију о његовој генијалности великом броју људи. Чак и онима који никада нису читали Шекспира. То нас доводи у ситуацију да су адаптације великих литералних дела могуће. Наравно, поставља се питање колико смо ми обавезни према оригиналном садржају. Дешава се да сценаристи допишу текст за неку телевизијску драму или филм и онда нема сумње да је реч о адаптацији”, рекао је он.

Брадић је подсетио да је једна од најстаријих сачуваних драма, Есхилови „Персијанци”, заправо нису оригинално дело и да је ту битку која се проблематизује у делу већ описао неко други, као што и код Шекспировог дела стоје италијанске новеле.

„Нисам сигуран да нечије дело можемо да третирамо као оригинално. Реч је о преузимању идеје и садржаја који адаптирамо за другу епоху и дуге медије. Имамо сјајан филм 'Име руже' настао по делу Умберта Ека. Ових дана се креће у снимање серије 'Име руже' по делу великог мајстора и сигуран сам да ћемо ту открити нове слојеве књижевног дела”, казао је Брадић.

Он је напоменуо да су постојали и данас постоје писци који су одбијали адаптацију својих дела.

„Холивудски продуценти су преговарали са Ивом Андрићем око претварања у филм његовог дела 'На Дрини ћуприја'. Ти продуценти су имали озбиљне уговоре, гаранције за настајање холивудског филма. Озбиљан новац је такође био у целој причи, али Андрић је то одбио. Наш нобеловац је казао да не може да замисли да се ликови из његове књиге зову 'Бјутифул Фата' и 'Литл Салко'...”, казао је Брадић.

Журић напомиње да су адаптације књижевних дела заправо нова уметничка дела.

„Реч је пре свега о новим креативним читањима тих текстова. Мислим да су разговори о томе шта је боље, књига или филм, заправо аматерски, јер су то засебна, различита уметничка дела. Важно је да те адаптације и нова читања успеју као уметничка дела. Ту је реч онда о легитимном уметничком процесу. Само ме јако нервира када редитељи или сценаристи имају потребу да поједноставе дело јер не цене довољно капацитет публике којој се обраћају. Неко дело бива пребачено у данашње време да би гледаоци лакше схватили. То је тотално несхватљив поступак”, казао је Журић