Археолошка мапа севера Србије

Суботица – Сваког јутра група стручњака археолога „распореди” се по терену у околини Сенте и истражују га корак по корак откривајући трагове локалитета и некадашњих култура. Дневно се преваљује и по десетак километара, а сви, како познати тако и нови локалитети, детаљно се означавају на дигиталној карти и бележе важни подаци.

Овај готово пионирски посао предводи археолог др Неда Мирковић Марић из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици и реч је о пројекту „Археолошка мапа северне Бачке”. Мапа обухвата шест општина које покрива делатност Завода, а где су осим Суботице још и Бачка Топола, Мали Иђош, Сента, Ада, Мол и Кањижа.

„Ова област веома је богата археолошким локалитетима и има дугу историју археолошких истраживања. Сада се јавила потреба да се информације обједине, систематизују и допуне како бисмо добили комплетну археолошку слику области. Пројекат ’Археолошке мапе’ покренут је прошле године и ради се о комплексном пројекту који обухвата ревизију документације и података о познатим налазиштима, истраживање историјских мапа, анализу топонима, аеро-фотографије подручја, као и дигитализовање и анализу топографских, геолошких и педолошких мапа, а затим и детаљну површинску проспекцију терена, односно утврђује се стање угрожености археолошких налазишта и које мере треба предузети ради утврђивања и правне заштите”, објашњава за „Политику” руководилац пројекта др Неда Мирковић Марић.

Крајњи циљ овог за сада мукотрпног теренског рада јесте да се археолошки локалитети од грађана и заинтересованих нађу на „клик” удаљености, односно да подаци буду у дигиталној форми, за почетак на ЦД-у, а касније вероватно и на интернету. Такође, ови подаци су и важан допринос археолошкој мапи Србије која се већ деценијама ради.

„Научном обрадом података о локалитетима на терену моћи ћемо да сазнамо обрасце насељавања, кретање заједница људи на овој територији, како и због чега су бирали одређена станишта”, каже у разговору за „Политику” Неда Мирковић Марић, додајући да бележење сваког детаља на терену омогућава и стварање шире слике о читавом подручју северне Бачке. Крхотине грнчарије на које наилазе као и други површински археолошки налази, археолозима говоре о периоду из кога потичу, о начину живота у то време, о функцији нађених објеката. Ови најчешће присутни налази понекад носе и неочекивани запис попут отиска прста ствараоца.

Министарство културе је и прошле и ове године финансијски помогло израду археолошке мапе севера земље и до сада је обрађена територија општине Кањижа на којој је забележено 214 локалитета, а током октобра ове године настављен је посао на територији Сенте и ту је до сада забележено 72 локалитета, а Мирковић Марић каже да очекују да забележе већи број налазишта нарочито из доба керешке културе, као неке врсте северног пандана старчевачкој култури.

Археолошка мапа требала би да помогне и популаризацији локалитета, односно археологије и потреби да их и локалне заједнице прихвате. Мирковић Марић наводи да ће припремити публикацију као и радионице за децу, публику и стручњаке. „Идеја је да кроз предавања, радионице и археолошке руте, увидом у локалитете кроз виртуелне туре, кроз покушаје реконструкције тамо где је то могуће, уз нешто маште приближимо важност локалитета/археологије и дамо локалној заједници разлог зашто да чува археолошко наслеђе”, каже саговорница „Политике”.

Стручњаци Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у изради „Археолошке мапе северне Бачке” сарађују са градским музејима у Суботици и Сенти, Народним музејом у Београду и Балканолошким институтом САНУ.