О крпицама и крви

Тема тешка, али, условно речено, туђа и стара. Тиме и мука мало мања.

Гледаоцима угушенимзгуснутом и агресивном предизборном кампањом – јер није лако прогутати толико крупних речи којима се слика стварност овдашња (е да би је они којима се у недељу поклони глас намах поправили и улепшали!) – понуђен је отклон. „Кључ” се окренуо актуелностима у суседној Хрватској, односу власти, цркве, грађанства према догађајима из Другог светског рата. Под насловом „Шта НДХ представља Хрватима данас” емисија РТС-а усредсредила се на стратишта у Јасеновцу и Блајбургу, природу највећег усташког логора, жртве комунистичке победничке одмазде, злочинце, жртве... и поглед на све то из историјског, политичког и лаичког угла.

Овим веома сложеним садржајем бавили су се у београдском студију гости из Загреба срчано, полемично, искрено, темпераментно, а захтевна водитељска улога превазишла је моћи Наташе Миљковић. Као и у неким ранијим примерима, кад се међу саговорницима распламса жар дискусије, кад се мишљења оштрије супротставе, водитељкане успева да одржи чвршћу организацију програма и да усмери ток емисије тако да се равномерније укључе све позване личности. И вероватно баш из страха да не испусти све конце из руку, она се сувише упорно враћа на своје почетне поставке и питања, не користи довољно спретно исказе гостију као „шлагворт” за даље развијање приче на задату тему.

Свој водитељски стилНаташа Миљковић може да усавршава постепено, али би до бољитка могла да стигне одмах – кад би променила стилисту, односно бутик у коме се облачи (тиме, можда и држање тела током незахвалног стајања током целе емисије).Као што је пре годину дана била запамћена по томе што се за емисију посвећену годишњици убиства премијера Зорана Ђинђића обукла у хаљиницукомбинезонче, тако се сада, за разговор о стрељањима, убиствима маљем и камом, о десетинама и стотинама хиљада страдалих у крви, обукла као за плажу – у бермуде и мајичицу на бретеле. Гола рамена могу бити модни „заштитни знак” ове лепе младе жене, али неприкладност њене одеће типу програма који води, посебно у неким приликама, драстично боде очи.

Водитељке РТС-а, уопште узев, тренутно улазе у најужу конкуренцију за неславну титулу најгоре одевенихдевојака на домаћим телевизијама. Треба само погледати свакодневну „Слагалицу” или емисије, све до завршне, „Авалског торња”. С изузетком „Дневника”, где се поштује принцип једноставности и сведене елеганције, одсуство доброг укуса види се код многих посленица Јавног медијског сервиса Србије (или бар код оних који су задужени да им набављају спонзорску одевну подршку). Јевтино,нескладно, напирлитано. Повремено чак уличарски.

Ех, крпице, рећи ће неко. Неважно. Но све што се нађе на екрану важно је – јер је знак и порука.