Фотографије и инсталације у Културном центру Београда

И у овој години у Културном центру Београда наставља се публици добро позната пракса – одржавају се три изложбе у три излагачка простора, све се отварају данас у 13 сати и трају до 7. фебруара.

Галерија Артгет угостиће фотографије из серије „Fabrics of Socialism” Весне Павловић, које представљају визуелно уметничко истраживање фотографског архива Музеја Југославије, познатог као „Фототека”. Кроз специфичне уметничке интервенције ауторка користи овај архив као средство дијалога на тему приказивања историје кроз фотографију. Уз помоћ стратегија материјализације и субјективизације архива радови Весне Павловић стварају тензију између приватних момената и колективног сећања. Уметница је дипломирала визуелне уметности на Колумбија Универзитету 2007, ради као ванредни професор на Универзитету Вандербилт, САД, где предаје фотографију и дигиталне медије. Имала је неколико самосталних изложби, а учествовала је и на групним изложбама у иностранству и земљи.

У Ликовној галерији реч је о поставци из циклуса „Критичари су изабрали” – изложба „Уметник (ни)је присутан” Весне Павловић, а у селекцији Данијеле Пурешевић, лауреата Награде Лазар Трифуновић за 2016, историчара уметности и дугогодишњег уредника Редакције за културу Радио телевизије Србије. Поставка је посвећена истраживању (не)присутности уметника на нашој сцени, односно проблему (дис)континуитета. Аутори чији су радови изложени су: Дејан Анђелковић и Јелица Радовановић, Дејан Атанацковић, Миомир Грујић Флека, Милован Дестил Марковић, Стеван Маркуш, Борис Миљковић, Предраг Нешковић, Игор Степанчић, Јусуф Хаџифејзовић, а ауторка у уводном тексту каталога, између осталог, каже: „Низ је узрока (не)присутности уметника: емиграција, ескапизам, самоизолација, резигнација, окренутост голој егзистенцији и борби за опстанак, физичка смрт. На узорку избора (не)присутних уметника ова изложба креира имагинарну, могућу мапу актуелне ликовне сцене”.

Предраг Терзић из Србије и Ивар Верме из Естоније и њихови цртежи, видео и аудио инсталације нашли су своје место у Галерији Подрум. Иако можда концепцијски, географски и генерацијски није било до сада везе између ове двојице стваралаца, они приказују своје радове на заједничкој изложби, антиципирајући даљу сарадњу. Нови циклус Терзићевих (1972, Београд) радова, настајао баш за овај простор, наставља да се бави испитивањем теме повезаности спорта и уметности, којом се аутор бавио и раније, али је сада фокус на патосу, дуелима и додиру, док су, с друге стране, Вермеова (1982, Талин) дела фокусирана на сличне теме али баштине примере другачијих колективних акција попут демонстрација, плеса и корпоративних спортских активности које се све дешавају у амбијенту класичне архитектуре.