Млади и посао, у Америци

У Америци сам већ годину дана. Прије тога сам провео 18 година у Швајцарској. У ресторану „Bertucci’s”, ланцу од 90 ресторана у New England са мном раде највећим дијелом студенти, који се радећи на пословима сервера/конобара, хостинг/дочек и смјештај гостију, те чишћењу и припреми столова, бартендер /бармен и осталим, самофинансирајући школују.

Један дио запослених је и професионално ангажован.

Конобари за свој рад добијају напојнице и оне се крећу зависно од класе ресторана од 10-20%. Поред напојнице они су плаћени око 3 долара на сат. Остали, зависно од посла који раде су плаћени по сату од 8-12 долара. Чек са платом се дијели сваког другог четвртка.

Мени је веома занимљиво видјети те младе људе који мукотрпно радећи на разним пословима, достојанствено подносећи напоре, паралелним радом и школовањем настоје да себи обезбједе сигурнију будућност.

У њиховом наступу има примјетне патње због напора које подносе. Они се не жале, не критикују ни државу ни родитеље ...никог.

Владањем емоцијама се наизглед успјешно супротстављају ситним неправдама у међусобној сарадњи, или примитивним или нељубазним гостима.

Рјетки су примјери гласног протеста, гунђања или свађе.

Нема оговарања, интрига, завиривања у туђу приватност. Наравно да је све правилима и законом регулисано али је импресивно да се то дослиједно спроводи.

И скромне зараде које остварују су сатисфакција за њих, јер су остварене потпуним ангажманом.(/slika2)

У формирању тих младих људи и прихватању система вриједности, потешкоће кроз које пролазе чине их сигурнијим и самопоузданијим.

Овај пример ми се чини импресивним, због потребе да се и код нас млади људи упућују на властите потенцијале, што би било од велике користи у изградњи њиховог самопоуздања и у осамостаљењу неопходном за опстанак.

То је наравно општа корист за породицу и друштво у цјелости.

Сјећам се многих примјера код нас, гдје родитељи "гину" радећи мукотрпно да деци обезбједе од школовања па све до угодног живота, правдајући то са: "кад ја нисам могао, нека барем они уживају". Посебна прича су покушаји утицања на професора, познанства, мито или други облици куповања оцјене....

Такви млади људи касније, не осјетивши изазове, неспремно се суочавају са животним проблемима.

У ситуацији у којој само својим радом и учењем оствари резултат током професионалног формирања, млади човјек може имати реалан однос према друштвеном систему вриједности у чијем стварању би требао и сам да учествује.

Наравно да је то само једна карика у ланцу многих промјена, које су неопходне у његовом заживљавању ... Адекватно законско кажњавање оних који се огријеше била би једна од мјера.

Корист би била вишеструка јер формирањем таквих индивидуалних вриједности преко породице имали бисмо здравије друштво способно да политички прогресивније утиче на позитивне промјене које су нам потребне у излажењу из стања у којем се налазимо.