О поезији Слободана Берберског

У Српској академији наука и уметности јуче је предавање одржала др Марија Александровић поводом 100 година од рођења ромског песника и публицисте Слободана Берберског. Излагање је организовано у оквиру Одбора за проучавање живота и обичаја Рома.

Слободан Берберски рођен је у Зрењанину где је завршио основну школу и гимназију. Почео је да студира права у Београду али су га окупатори као члана СКОЈ-а ухапсили 1941. године. Ангажовао се у радничком покрету од 1936. године и био учесник НОБ-а од 1941. Берберски је познат и као један од иницијатора акције југословенских Рома под називом „Ром тражи место под сунцем” која је започета 1967. године. Изабран је за првог председника Светске организације Рома на скупу одржаном 1971. године у Лондону. Умро је 1989. године. Улица на Звездари носи његово име.

– У поезији је Слободан Лала Берберски био заступник социјалних и револуционарних тема, углавном у маниру српске социјалне међуратне лирике. Касније је надахнут ромским симболима како из предања, тако и из свакодневног живота. Није писао на ромском већ је уметао ромске речи у поезију писану на српском језику – истакла је Марија Александровић, која у свом научном раду изучава ромску књижевност.

Берберски је у поезији писао о ратном страдању, сиромаштву, дискриминацији Рома, љубавним мотивима. Објавио је следеће збирке: прву 1950. „За кишом дуга”, потом „Пролеће и очи”, „Узе”, „Невреме”, „Дневник рата”, „Благ дан”, „Коте”, „Одлазак брата Јакала”, „Као бескожни јелени”, „Међе”, „Свакодневица”, „Воде нечекане”, и последњу „Дуб” 1986. године. Његова поезија превођена је на француски, руски, мађарски, румунски, албански и словеначки.

– У поезији са ратном тематиком песме Слободана Берберског исказују свесност да рат са собом носи патњу и смрт те су поетске слике тамне и крваве, пресликавајући тако сав ужас рата који је и сам доживео. Већ у збиркама од 1976. године окреће се ромским мотивима као што су мотив пута, черге... У песми „Одлазак брата Јакала” скида маску романтичарског поимања циганске черге и показује патњу и вечито лутање једног народа. Пише о нестанку Рома и њиховом драматичном одласку на пут без повратка – рекла је Марија Александровић додајући да је израз Берберског сажет, збијен, пун наговештаја и симболике.

Истакнуто је и запажање критичара Николе Милошевића који је приметио да је Слободан Берберски досегао домете зрелог песника, називајући га мајстором речи који пише прецизним језиком. Поменуто је да Берберски спада у сам врх ромске поезије поред Рајка Ђурића, Јована Николића и Трифуна Димића.