Посао сели људе у веће градове

Свака друга особа која живи у унутрашњости наше земље размишља о напуштању родног града, показало је истраживање које је Географски факултет у Београду обавио за потребе Министарства за демографију и популациону политику. Студија која је током априла и маја урађена на узорку од 3.424 испитаника из Лесковца, Ужица, Зрењанина и Зајечара показала је да о паковању кофера најинтензивније размишљају најмлађи – чак две трећине младих старости од 20 до 24 године. Како наводе аутори ове студије, у скици за профил потенцијалног мигранта налази се мушкарац на прагу треће деценије који живи у граду у заједници са родитељима или као подстанар, има завршену средњу или вишу школу, неожењен је, незапослен и има рођаке или пријатеље у иностранству. Забрињава, међутим, чињеница да и свака друга млада жена своју будућност види у другом граду, односно другој држави.

Трагајући за одговором на питање због чега наши људи размишљају о селидби, аутори ове студије дошли су до закључка да млади од 20 до 24 године као примарни мотив наводе немогућност проналажења посла. Особе које имају између 25 и 29 година кажу да о селидби размишљају због боље плаћеног посла, а лошу економску ситуацију као најважнији фактор пресељења наводе особе старости од 30 до 34 године. Доминантни разлози за останак пре свега су емотивне природе, односно везаност за породицу и пријатеље. Други „лепак” који наше суграђане везује за родно место јесте решено стамбено питање, а на трећем месту је патриотизам, односно осећај припадности друштвеној заједници.

Где наши суграђани желе да се одселе? Пре свега у иностранство – за највећи број њих селидба је синоним за напуштање земље. Жеља за одласком у иностранство преовлађује и код мушке и код женске испитиване популације, а алармантан је податак да половина испитаника млађих од 50 година размишља о емиграцији у иностранство. Међу онима који размишљају о унутрашњим миграцијама жене преферирају Београд у односу друге општине у Србији, пре свега због стицања (вишег) образовања.

У иностранство пре свега желе да се иселе особе које нису у браку, живе са родитељима или су подстанари, раде у приватном сектору или су издржавана лица. Међутим, чак и код особа које имају посао у државном сектору веома је висок удео оних који би се иселили у иностранство, што значи да садашњи ниво материјалних прихода и сталан посао нису гарант останка у држави. Жене више размишљају о дефинитивном пресељавању – свака трећа испитаница трајно би се иселила из Србије. С друге стране, мушкарци чешће одговарају да би се вратили када би се ситуација у држави побољшала. О трајним миграцијама највише размишљају млади од 25 до 34 године, као и високообразовано становништво.

С обзиром на то да се лоша економска ситуација наводи као један од доминантних разлога за емиграцију, ауторе ове студије занимало је како испитаници оцењују тренутно стање у земљи. Нажалост, више од половине њих одговорило је да је тренутно стање у земљи лоше и веома лоше, док се свега 13 одсто њих изјаснило да је изузетно добро или добро. Најнезадовољнији су испитаници старости од 20 до 29 година, јер више од 60 одсто њих оцењује ситуацију у земљи као веома лошу и лошу. Истраживање је показало и да тек свака четврта особа који ради у државном сектору успева да задовољи све своје потребе, а то важи и за сваког трећег запосленог у приватном сектору и тек сваког петог пензионера.