„Митологија” Пеђе Милосављевића
Изложбом „Митологије”, која би служила на част елитним музејима и галеријама са најбољим локацијама у граду, најстарија и прва продајна галерија „Београд” скрајнута на Косанчићев венац, обележава један век од рођења Пеђе Милосављевића (1908–1987). Аутор изложбе и студијског каталога, историчар уметности и кустос галерије Здравко Вучинић, тематски је начинио селекцију слика, колажа, акварела, цртежа једног од најцењенијих српских сликара друге половине 20. века, који је елементе митологије унео у своју ликовну поетику од 1949. године и „провлачио” их је кроз свој опус све до смрти као један дубљи, помало измаштани слој, дајући ведутама Дубровника далеке одбљеске пасторала Клода Лорена.
Посетиоци изложбе која се отвара данас, и трајаће до 16. јуна а затим се током друге половине јуна и јула сели у Спомен-збирку Павла Бељанског у Новом Саду, имају јединствену прилику да виде 40 експоната од којих је највећи број изван јавних простора и недоступан за ширу публику. Из збирки Музеја града Београда и Бељанског су само два уља, цео циклус колажа „Зопир” је у власништву САНУ, једно платно је у власништву Центра за културу Лазаревца и друго је у кабинету председника Скупштине Србије а све остале слике укључујући монументални „Хор сирена” (димензије 165 x 200) су приватно власништво.
Према речима Вучинића, Милосављевић јесте био изузетно широко образован, али тек после сусрета са нашим великим песником Јованом Дучићем привукле су га митолошке теме. Колико је својим сликарским сензибилитетом прихватио јунаке Хомерових епова, Одисеја, сирене, Минотаура, и умео да их на, рекло би се, постмодеран начин унесе, веома дискретно, у потпуно нови контекст, сада је много атрактивније него када су те слике настајале – током педесетих, шездесетих и седамдесетих година 20. века, јер постоји довољна временска дистанца да се осети пуна снага његове имагинације.
Посебно место на изложби припада циклусу колажа „Зопир” за који је уметник нашао инспирацију код Херодота који је легенду о Зопиру донео са свог путовања у Месопотамију. Циклус од 15 колажа (који је настајао од 1968. до 1978) званично је био изложен само једном, а затим га је Милосављевић поклонио Академији као њен члан.
Велика је штета да тај магични свет вавилонске цивилизације, који се са колажа помаља као атавистички сан савременог човека о далеким, најдубљим коренима, није перманентно изложен, и зато се не сме пропустити ова јединствена прилика да се погледа на романтичном, хладовитом Косанчићевом венцу.
К. В.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


