Стрес и бриге воде студенте у пороке

„Чашицу” недељно узима све више студената, а све је мање оних који алкохол уопште не пију. Смањује се број академаца који одолевају опојном диму цигарета, док је све више оних којима је и пола паклице дневно мало.

Када је реч о сексуалним односима, студенти се најчешће поуздају у кондом који је за то животно доба можда и погоднији, пошто се орална контрацепција углавном користи у дугим и стабилним везама карактеристичним за мало старију популацију. Велики проблем академци имају са видом и лошим држањем па тако четвртина њих носи наочаре или сочива, а сваки шести има криву кичму.

Ово је пресек података о здрављу са систематских прегледа студената прве и треће године, које нам је поводом Дана здравља студената Београдског универзитета открила др Мила Паунић, помоћник директора за медицинске послове Завода за здравствену заштиту студената.

Тај датум обележава се данас превентивном акцијом на платоу испред Филозофског факултета од 11 до 14 часова. Како најављују из Студентске поликлинике, академци ће овде моћи да добију савете лекара и стоматолога, провере ниво шећера у крви и функцију плућа, измере проценат масти у организму и притисак, тестирају се на ХИВ и сазнају како се борити против полно преносивих инфекција. Биће организован и квиз здравља, а студентима који тачно одговоре на постављена питања биће подељене и награде.

– Студентско доба је најздравији период живота, али наши студенти, као и већина младих у другим земљама, своје здравље често нарушавају неодговорним понашањем. Најчешће је реч о неким облицима зависности, као што су пушење дувана, дрога, конзумирање алкохола… Ризик су и сексуални односи без заштите који здравље могу да наруше тренутно, ако је реч о некој полно преносивој инфекцији која се брзо лечи, или трајно, уколико је реч о ХИВ-у који остаје за цео живот – упозорава др Паунић.

Студенти би, каже она, морали да схвате да се здравље за старост чува у младости. Али, они су често под великим стресом и имају много брига због којих ове здравствене долазе најчешће последње. Зато се академци најчешће лекару јављају када је реч о неким акутним болестима попут респираторних, уринарних, гинеколошких, дерматолошких... док је у том узрасту мало оних који имају хронична обољења. Доста је међутим и оних који дођу и потраже подршку у диспанзеру за ментално здравље Студентске поликлинике.

– Притисак им стварају бројне обавезе, интензивна настава, брига да ли ће оправдати очекивања родитеља. Све је више оних који и раде уз студије, а доста их је дошло из других средина па морају да се прилагоде новим условима живота. Они мењају дневни ритам, место становања, начин исхране... Све су то огромне промене у животу човека које га чине рањивим, а сва та рањивост увод је у неко ризично понашање – наглашава др Паунић.