Слатки залогајчићи

Сезона слава је почела. На богатој трпези обавезно ће се наћи и разноврсне торте и колачи. Потреба за слаткишима је природна, потиче још из детињства. Мајчино млеко којим се бебе хране у првим месецима живота је слаткасто. Оброке, које касније припремају за своју децу, родитељи сладе медом или шећером како би им побољшали укус. А онда, као одрасли, многи настављају сами себи да приређују слатка задовољства, правећи торте и колаче. Нутриционисти упозоравају да је то ужитак до самоуништења, састављен од белог брашна, шећера и маргарина.

До проблема долази када људи често једу велике количине слаткиша. Много шећера у исхрани на првом месту доводи до гојазности, кожа изгледа старије, а могу се јавити акне и бубуљице. Варењем шећера одузимају се калцијум, витамини и минерали из организма, што утиче на квалитет зуба и појаву каријеса. Греше они који мисле да глад могу да утоле неким слатким залогајем. Осећај ситости траје кратко, а унели смо калорије и недовољно хранљивих материја.

Шећер изазива зависност, једноставно, што га више једемо, наше тело га више тражи.

Ипак, и потпуно одрицање од слаткиша донекле је погрешно. Организму је с времена на време потребан шећер. Неће сметати ако себе током паузе на послу частимо једном коцкицом чоколаде уз кафу после напорног рада, с више елана ћемо наставити да обављамо нове задатке. И увече у шетњи можемо дозволити себи сладолед или парченце торте када код пријатеља одемо на рођендан. Али нека остане на томе.

Наравно, угљени хидрати су нам потребни, јер без њих организам не може да функционише, али у слаткишима се налазе они лоши, такозвани прости угљени хидрати које треба избегавати. Могу помоћи и за кратко време подићи шећер у крви у случају хипогликемије, која се обично јавља када са прескочи оброк или услед повећане активности током дана. Ако шећер нагло падне, треба одмах попити чашу воде у којој је размућен шећер или појести нешто слатко, парче чоколаде, воћни сок, мед, хлеб и џем…

Колач једном недељно

Колико су нам слаткиши заиста потребни?

Нутриционисти препоручују да слаткише узимамо када је најнижа активност инсулина у нашем телу. Овакав режим неће пореметити рад панкреаса, тако да нећемо имати превелике осцилације у вредностима шећера у крви. То значи да се чоколада, најбоље црна, може свакога дана појести у послеподневним часовима између оброка, колач или парче торте једном до два пута недељно, али сат, два након ручка, а воћне пите с мањом количином шећера могу и чешће.

Црна коцкица за уживање

У неодољивом укусу чоколаде уживају сви, без обзира на узраст, пол, расу, веру и националност. Али, чоколаду не можемо поистоветити с колачима, тортама, бомбонама… Основна сировина за производњу чоколаде је какаово зрно добијено од осушене ферментисане семенке плода какаовца које има позитиван учинак на здравље. На тржишту се налази широк избор чоколада које се разликују по уделу суве материје и какаових делова који се крећу од 25 одсто у млечној чоколади до 99 одсто у такозваној црној чоколади. Све више се праве и чоколаде са смањеним уделом шећера и додатком воћа и орашастих плодова.