ТАЈНА ПОЖАРЕВАЧКЕ АВЛИЈЕ

Покушавам да замислим правнички експертски тим ДСС-а. Не иде лако, не видим лица. Али, ипак, то је акумулација струке и мудрости на једном месту. Експлозија несумњивих знања за једним столом, сукоб једнаких мишљења који се окончава у идиличној хармонији. Закључак је овај: Споразум који је Божа Ђелић у Луксембургу потписао плавим пенкалом не ваља ништа, зато што не вреди, а још је и противуставан. Дакле, штетан и опасан, нарочито је усмерен против народа и државе.

Тим се држао извесног нивоа, па није говорио о „јудином печату”, нити о потреби хапшења издајника још на аеродрому. Дабоме да су аргументи експертског труста мозгова објављени у штампи, на две скупо плаћене стране.

Верујте ми да сам прочитао то обимно, неубедљиво штиво, уз силна искушења да се манем упадљиво досадног самиздата. И даље сам склон мишљењу да су експерти своја претенциозна умовања наменили „широким, народним масама”. Нема знакова да их је неко разумео тако како су желели, нити да су било кога убедили у било шта. Људи су ионако суревњиви према плаћеним политичким огласима.

Шта је онда натерало употребљиве експерте и наручиоце експертизе да се баве тако залудним послом? Можда је то последњи адут у чувању преговарачке позиције у виртуалној замисли већине. Изгледа шашаво, али не делује. Испало је да господин Палма из Јагодине најбоље (и најбрже) разуме Коштуницу. Експертски језик је езоповска порука свима који родољубље схватају само на један начин: а то је чување националног поноса у самозадовољству изолационе патње.

За Србију је свакако важнији коперникански обрт Палме, него тврдокорност Коштунице. Ово прво би могло учинити неважним оно друго, пошто је сасвим извесно да инфекција пркосне самоизолације упадљиво јењава. То би можда пре потврдили нови избори, него усиљено трагање за парламентарном већином, ако математика све чешће води ка блокирајућој једначини.

Шта год да буде, „феномен Палма” је лозинка могућег разумевања динамике модерне Србије. На почетку он је врли Арканов следбеник, тврди тумач једине истине о Србији и правди. Човек који је свој углед градио пре свега на „жестокој” биографији и моделу локалног господара, чији регионални режим еволуира у „нежну диктатуру”.

На свој начин, Палма претвара Јагодину у огледни град, као што је Илић некада покушао са Чачком. Пре 2000. њих двојица су били на различитим странама. Сродне замисли су их зближиле пре пет година, да би се ових дана разишли. И то тако што је Илић отишао у прошлост, не знајући где да се дене са својим утопистичким грађевинским идејама у тесном политичком ћорсокаку.

Како је Палма изашао из својих окова и окренуо се свежим ветровима, није лако појмити, али то сигурно није било изненада. И он је еволуирао, као и све око њега. Није он крив због „обрнутог дарвинизма” људи који су били симболи 5. октобра 2000. године. Коштуница је 7. октобра обећавао да ће Срби живети у „досадној земљи”, оној дакле која је превладала уништавајуће политичке кризе и отерала у историју снаге изолације.

Ништа од тога. Данас се забављамо луђе него икада. Нису престали разлози да се са страхом сећамо „Шајине” инфлације и плата од две немачке марке, радикалске инквизиције у медијима, празних рафова и уличних дилера горивом. Изгледа као да данас имамо све што нам треба, али не знамо докле ће то трајати. Хранимо се најскупље у Европи, власт не може и не жели да изађе на крај са монополистима који немилице зидају цене.

Експертски налаз о штетности Европске уније морао би да нам донесе утеху, и сведе понизни српски пук на потрошаче ксенофобичних бајки. Тако би се могло и владати, да није тешких искустава које смо судњим мукама прегурали. Труст умова на партијском бранику отаџбине није понудио излаз: шта нам ваља чинити ако се некако избавимо штетне и противуставне ЕУ? Господин Палма из јагодинског поморавља лепо је питао: „Може ли патриотизам у трактор?”

Можда и може, али трактор неће да ради. Уосталом, има сумњи да ће се Јагодинац уопште снаћи на захтевном континенту. Још се памте Палмине музичке експресије о Бетовену и ваљда Шопену („Био сам мали кад су они свирали!“) Познаваоци јагодинских класичних трендова тврде да њихов градоначелник није толико музички запуштен колико говори анегдота. Он је наводно само желео да се нашали са надобудном новинарком.

Већ видим Палму на бечком новогодишњем концерту, на коме диригује маестро Бојан Суђић. Иначе, ово је до пре неколико месеци била незамислива слика: Арканов војник и Милошевићев портпарол у Европском парламенту. А човек који је 2000. победио Милошевића, одаје му смерну почаст у једној пожаревачкој авлији.