Српска црква – руска рука

Документарна изложба „Српска црква – руска рука – Православне цркве и капеле на територији Србије из опуса руских архитеката емиграната (архитектура и живопис 1918–1941)” представљена је у Руском дому. Посетиоци ће до 15. марта моћи да виде историографски осврт на делатност градитеља из царске Русије који су између два светска рата у Краљевини Југославији пронашли своју другу домовину.

На поставци је приказано више од 70 цркава и исто толико илустративних примера дела примењене и ликовне уметности руских градитеља, односно иконописаца и живописаца.

Руске архитекте, инжењери и конструктори, емигранти из Русије утицали су на формирање градитељског фонда Србије и допринели изградњи великог броја православних храмова. За две деценије, од 1918 . до 1941. у нашој земљи изграђено је више од 250 цркава, капела, костурница, спомен-обележја и звонара чији су аутори били архитекти Василиј Михаилович Андросов, Виктор Викторович Лукомски, Григорије Иванович Самојлов, Валериј Владимирович Сташевски, Николај Петрович Краснов, Иван Афанасијевич Рик, Михаил Александрович Глушченко...

Преузимајући елементе старе српске средњовековне архитектуре моравског и рашког градитељства, руски градитељи су креирали аутентичне композиције у духу времена и архитектуре која је у њиховим делима еволуирала, док је истовремено остајала одана  традицији. Ту су Патријаршијски двор у Београду, цркве у Шилопају, Врдили, Ратарима, Липљану, Вучју, Белој Цркви, Путникову…

Свој допринос српском црквеном сликарству дали су и руски ликовни и примењени уметници који су живописом, иконописом и дрворезбаријом унапређивали и оплемењивали рад руских градитеља нарочито приликом извођења заједничких пројеката у изградњи српских богомоља.

Изложбу прати и монографија чији су аутори Иван Р. Марковић и Јелена Межински Миловановић, а издавач је Хералдички клуб.