Урсула Андрес ме није заборавила

ВИШЕ ОД СПОРТА
Најбољи српски рок новинар, по субјективној оцени оних којима је овај музички правац обележио и животни смер кретања, јесте Петар Поповић Пеца (59). Он каже да је од десете године маштао о животу који неће бити досадан. А баш тај став, не бити досадан, најважније је правило понашања у свим ситуацијама, у љубави, браку, дружењу, раду... И Пеца је у томе успео.

Први текст, за паре, објавио је 1967. године у недељнику „Гонг”. Имао је тада осамнаест година. Био је, затим, главни уредник два најуспешнија листа у историји југословенске рок сцене - „Џубокса” и „Рока”.

Учествовао је у покретању недељника „Интервју” и дневних новина „Спортски журнал”, у кући Политике. Власник је две годишње награде: Радио Београда и Студија Б...

О свему овоме, и о низу других музичких догађаја, Пеца је писао у својој књизи „Рокописи”, збирци текстова који прате његову каријеру дугу и више од четрдесет година. Ова књига доживљава и друго издање, а Петар Поповић је спреман да говори и о сусретима са познатим људима света и њиховим малим и великим тајнама, о чему није писао у књизи...

Кад сте упознали највећу светску звезду?

Свако време има и своје јунаке. То је, за цео свет, 1974. године била певачица Тина Тарнер (68). Тада сам је упознао у Београду. Била је позната као прва жена музичке сцене. Живела је са великим уметником Ајком Тарнером који је имао „ореол” највећег црначког заводника у Америци. Имали су одвојене собе у хотелу и свако свој живот. Нису били венчани, а изродили су четворо деце. То што је она узела његово презиме сасвим је разумљиво. Ајково презиме је Тини гарантовало проходност у музичком свету. Уосталом Ајк је, као ловац на таленте пронашао Тину у време кад је имала само шеснаест година.

Каква је Тина била приватно?

После концерта, у хали „Пионир”, кад је осам хиљада људи урлало док је Тина била на сцени, она је, са дежурним момком, иначе зубаром, из Дома омладине, изашла из хотела да прошета са марамом на глави. У тој шетњи стигли су до биоскопа „20. октобар”, а продавац семенки је питао њеног пратиоца: „Је ли зубар, која ти је ова калаштура”. И то је та трансформација од звезде до калаштуре. Тина је тако постала обично људско биће. А таква је била и кад сам је питао зашто није у истој соби са Ајком. Уместо одговора само је променила израз лица...

Која је још жена била фатална?

Енглескиња Ванеса Редгрејв (68), јунакиња филма „Блоу ап”. Тада сам, почетком деведесетих, радио у Уницефу. Било је то време санкција. Ванеса је долазила два пута у Београд. Кад смо се чули телефоном питала ме шта ми је потребно. Хтела је нешто да ми донесе. Питао сам је да ли ме то пита озбиљно. Она је казала: „Да, озбиљно”. Рекао сам јој да ми донесе канистер бензина. И она је дошла код мене у двориште носећи канистер са бензином! 

Ко су наше звезда тог типа?

Горан Бреговић ми је једном приликом рекао: „Како ја у Сарајеву да будем звезда кад морам да идем у самопослугу да купим шункарицу, а не 'Гавриловићеву' саламу. Од тог тренутка ја за касирку више нисам звезда”.

Какав је Горан Бреговић...

Изузетан уметник, са визијом свих догађања на путу којим се креће. Горан (58) становник је света, а његова супруга Џенана са три ћерке - Емом (13), Уном (9) и Лулом (6) живи у Паризу. Џенана је изузетна особа, као персијска принцеза. Она зна да одвоји њихову породичну приватност од његове међународне славе.

...а Здравко Чолић?

Здравка (57) знам од 1971. године кад је дошао да буде певач у „Корни групи”. Он има најдужу и најуспешнију каријеру за коју ми знамо. Све су каријере везане за једно време. А Здравко је успео да пробије ту временску зону. Он, ево већ 38 година, чува каријеру. Мало је у свету певача који у шестој деценији живота могу да певају два, три сата. А Здравко то учини лако. Али, изузетно је одговоран. Он се, уочи концерта, како каже, спрема као боксер за освајање титуле. Оженио се у педесетој. Има две ћерке - Уну (6,5) и Лару (2,5).

А ко је баш посебан?

Енглески гитариста Ерик Клептон (63) био је јунак послератних генерација. Био сам уз њега два дана 1979. године. Опчинио ме својом тремом. Тиме је доказао велику одговорност према послу којим се бави. Питао сам га како је то кад најбољем другу кажеш да волиш његову жену. Клептон је то казао „Битлсу” Џорџу Харисону, човеку који га је извукао из наркоманске кризе. И Клептон се оженио Харисоновом женом, лепотицом Пети Бојд, којој је посветио своју чувену песму „Лејла”. А оно што је дивно, Харисон је и даље остао пријатељ са Клептоном. За мене је то библијски однос, а за Клептона став да је „љубав јача од свега”.

Да ли је то све о Клептону?

Не. Најзанимљивија прича о Клептону је што никад није упознао оца! Његов отац био је Канађанин Едвард Волтер Фрајер који је, као војник, 1944. године чекао у Енглеској полазак за Нормандију. Ерикова мајка Патриша Мони Клептон, која је тада имала шеснаест година, заљубила се у Едварда и остала са њим у другом стању, али му то није казала. Рат их је раставио. А Патриша је бебу, Ерика, оставила својим родитељима. Он је мајку упознао тек кад је имао 11 година, а о оцу је све сазнао 1998, три године после очеве сахране. Отац му је био улични музикант који је свирао Ерикове песме не знајући да их је његов син компоновао!

Ко је Ваш спортиста века?

Има их више, а један од њих је Пеле (68). Упознали смо се 1974. године. Дошао је у Београд као амбасадор добре воље. И тај назив потпуно иде уз његову личност. Он је, стварно, ведар, увек расположен, добар човек. Причали смо о једном детаљу. Бразил је 29. јуна 1958, кад је Пеле имао 18 година, освојио титулу шампиона света. А 30. јуна Пеле и његови саиграчи су послали разгледницу Слободану Ћосићу, секретару Црвене звезде, са потписима свих играча и поруком: „Поздрав од шампиона света”. Ово је само један од доказа колико је свет некад уважавао нас и наш фудбал.

Кога памти Пеле од наших играча?

Све најлепше ми је причао и о Драгану Џајићу, а питао сам га да ли се сећа утакмице Звезда - Сантос (1:0) која је играна 1962. у Паризу. Шекуларац је пре те утакмице рекао: „Вечерас ћу играти ја, а не Пеле”. И тако је било, а Пеле је у причи о том мечу говорио само о „магичном Шекуларцу”...

Да ли сте сличне приче чули у Енглеској?

Упознао сам 1990. године Пола Гаскојна или Газу, како су га звали. Тада је Владимир Петровић Пижон (53) играо опроштајну утакмицу своје енглеске генерације за Арсенал. Седео сам поред Газе. Он је био једини аутентични наследник Беста. Био је одличан у игри, а проблематичан ван терена. За Пижона ми је казао да је велика штета што у Арсенал није дошао у право време. Ипак, истакао је: „Кад је Пижон одлазио из Арсенала тада је најпопуларнија музичка група у Енглеској Меднес приредила демонстрације, тражећи да Пижон остане”...

Коју особу сте случајно упознали?

Аву Гарднер. Било је то 1978. године у Лондону, на аеродрому „Хитроу”. За шанком је седела жена која ми је личила на Аву. Отишао сам до шанка, сео поред те жене и отпочео разговор. Наравно, то је била она, Ава Гарднер. Имала је тада 58 година. Мој покојни отац је обожавао Аву. Ишао је у биоскоп само кад она игра. И то сам јој рекао. Тако је почео наш разговор. У име мог оца попили смо пиће. Дала ми је аутограм за мог оца, а ја сам тај папир однео оцу на гроб. Знам да је он тада био срећан...    

Каква је Ава Гарднер била жена?

Фатална за цео мушки род двадесетог века. Од Френка Синатре, Ернеста Хемингвеја, Хауарда Хјуза, преко разних спортиста... Ава је била велика глумица, веома образована и божански лепа жена. А очигледно се и понашала онако како се понаша жена таквих менталних и физичких могућности.

Која је још „ваша” жена била фатална?

По изгледу Урсула Андрес. Дошла је у Београд да би купила слике наивних уметница из Ковачице. Ја сам је водио у ту куповину. Била је љубазна. Није много причала. Купила је слике и исто вече је отпутовала. То је било 1973. године, а ја сам 1975. служио војску у Сињу, па сам често одлазио авионом у Београд. Једном приликом сам на аеродрому затекао Урсулу и групу новинара. Прекинула је разговор са њима, окренула се ка мени и казала: „Овог човека познајем”. Кад сам јој се јавио, свега се сетила. Ушао сам задовољан у авион. Урсула ме није заборавила...