За слане и слатке залогаје

Житарица, која представља семе врсте траве, трећи је најчешће узгајан пољопривредни производ на планети, после шећерне трске и кукуруза. Основна је храна великом делу популације. Без пиринча или риже у тањирима, многи становници, посебно сиромашних региона, остали би гладни.

Постоји више хиљада различитих врста пиринча и данас се узгаја, осим у постојбини – Азији, на свим континентима. Обавезна је намирница како у домаћинствима тако и у кухињама ексклузивних ресторана.

После жетве све врсте пиринча буду смеђе боје. Наиме, зрно се налази у љусци, која се потом скида, тј. љушти па очишћено зрно рафинисањем – полирањем постаје снежнобеле боје.

Рафинисана зрна се у процесима обраде често обогаћују витаминима и минералима, али се никада те количине не могу вратити на природни ниво, какав је био у зрну пре процеса обраде. Тако обогаћен пиринач с додатим протеинима, витаминима, магнезијумом, фосфором на паковањима се продаје под ознаком „обогаћен”.

Пиринач је идеална намирница за особе на дијетама и оне које пате од целијакије – јер не садржи глутен. Од пиринча се добија брашно, такође, све траженија намирница у западном свету.

У савременом кулинарству све су траженије посебне, егзотичне врсте пиринча, као што је басмати с поља Пакистана, тајландски јасмин-пиринач, кинески црни, црвени, сви сертификовани као производи са заштићеним географским пореклом. У прошлости пиринач је најчешће завршавао на трпезама племићких, богатих породица, док је данас доступан свима – од шефова кухиња у ексклузивним ресторанима до домаћица које од ових врста праве слана, слатка јела, прилоге, колаче.

Врсте зрна

Постоје три врсте зрна пиринча: дуго, средње дуго и кратко, тј. округло зрно. Дуго зрно се највише користи у кухињама Кине и Индије. Приликом кувања се не лепи и има растреситу структуру, те је погодно за салате.

Средње дуго зрно се најчешће користи за припрему рижота и паеље на Апенинском и Пиринејском полуострву и има велику примену у кухињама Јужне Америке. Зрна су склонија лепљењу, поготово ако се дуже кувају. Трик је зато да се ова врста зрна кува у отклопљеној посуди у већој количини воде, да не би дошло до претераног слепљивања.

Кратко, односно код нас одомаћеног назива округло зрно, најлепљивије је. Подесно је за суши, десерте, јер има чврсту структуру. Ова врста зрневља се пуно користи такође у Кини, Кореји, Јапану, јер се због чврсте компактности, лепљиве и скоро гумасте структуре лако једе штапићима.