„Грације” из Венеције на Фестивалу игре

Плесни комад „Грације” Компаније Силвије Грибауди из Венеције гостоваће вечерас од 19.30 часова на сцени Мадленианума у Земуну, у оквиру 17. Београдског фестивала игре (БФИ), преноси Танјуг. Тим поводом одржан је у петак онлајн разговор с кореографом представе Силвијом Грибауди, у просторијама дирекције БФИ.

Занимљиво је да ће „Грације” гостовати осим у Београду, дан касније и у Горњем Милановцу на позорници Културног центра. Била је то велика жеља становника овог града да неку представу са БФИ виде на својој сцени, а Аја Јунг је одабрала да то буде баш дело Силвије Грибауди. Ауторка осим кореографије потписује и драматургију представе, са колегом Матеом Мафесантијем, а такође је и плесачица на сцени са партнерима (Сиро Гуљелми, Матео Марчеси и Андреа Рампацо).

Кореографкиња је веома захвална БФИ што је у оваквим условима омогућено да гостују са овим пројектом, што је у свету права реткост. Инспирација за представу била је у чувеној скулптури „Три грације” вајара Антониа Канове, који је стварао дело између 1812. и 1817. године. Како је скулптура постала универзална ознака лепоте, пропорција и мере, тако је постало и искрено надахнуће за настајање идеје за овај комад. „Грације” ходају кроз време уз музику Вивалдија и Штрауса, док се четири плесача крећу празном сценом.

‒ Мени је било веома занимљиво да причам на тему лепоте, и полазна тачка ми је било то ремек-дело скулптуре, а током самог рада циљ је био да се ми као колеге заволимо, зближимо и уживамо у процесу ‒ нагласила је Грибауди. Питање које се поставља у делу јесте шта је лепота, а уметница сматра да је лепота заправо прави дијалог тела, или језик тела, али по њој лепота је такође и хумор, као и способност носити се са овом светском ситуацијом. На све то, намеће се у комаду и тема да ли естетски канон лепоте подразумева радост, сјај и просперитет? У том контексту „Грације” су скулптурални поп комад који истражује различите нијансе конкретне и дрске лепоте, оне која може поништити све естетске стандарде.

Уметница је истакла да су позоришта затворена у Италији, тамо је и даље на снази прави локдаун што се тиче театра, и да је оквирни датум за отварање 24. новембар, ако се нешто у међувремену не промени, односно ако се ситуација са пандемијом не погорша.

‒ Ипак, мени је највећи изазов у том карантину био да више верујем у себе, свој рад, да се још више развијам као уметник, да ову ситуацију преокренем у своју корист и добијем време за неке нове идеје, пројекте ‒ открила је Грибауди.

Похвалила је огроман систем подршке за културу у Италији, јер су из владе одвојили значајна средстава не само за институционална позоришта већ и за мање плесне трупе за све наредне пројекте у припреми и развоју, од 2021. све до чак 2024. године.

‒ И даље ми није јасно зашто је одлучено да тако дуго буду затворена позоришта, када су она скроз сигурна места у доба пандемије, а рецимо музеје су у Италији отворили, они нормално раде ‒ каже ова кореографкиња и редитељка представе „Грација” и истиче да је у Италији ситуација као и свуда у свету, људи се једноставно плаше контакта са другима, и покушавају на неки начин да се навикну на ову ситуацију која траје целе године.

Београдски фестивал игре, после гостовања два дела „Пепео” и „Грације” у новембру, наставља смотру у децембру са комадом „Биће све горе и горе и горе, мој пријатељу” трупе „Воетволк” из Антверпена (Белгија), 19. децембра на сцени Београдског драмског позоришта. А „Дрезден Франкфурт компанија игре” из Немачке гостоваће 22. децембра у Сава центру, са делом „Алтер его”.