Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Нећемо да мењамо веру због вртића

Излазимо из библиотеке и она ми показује цркву преко пута. Каже да је ту вртић. Гледам у цркву па у њу. Прилично сам изненађена али она делује веома сталожено. Захваљујем се и девојка одлази.
Фото Пиксабеј

Радила сам годинама посао који је био штетан по здравље и слабо плаћен. Нисам могла да нађем други и предлагала сам мом супругу Саши да одемо у бели свет.

„Не знамо језик, немамо никога да нам помогне тамо и не чека нас посао. Како ти мислиш да ми преживимо,” одговарао ме стално. Али ја сам била упорна:„Нисмо глупи, и уз мало труда и воље стаћемо на своје ноге.”

Одлучисмо да се селимо али сам мајци рекла да за сваки случај све што сади у башти сади у дупло, ако не успемо да бар имамо хране кад се вратимо.

Прелетесмо ,,бару”и спустисмо се на тло обећане земље. По доласку у Америку врло брзо сам схватила да је Саша био у праву али то нисам желела да признам. Зато сам запињала из ,,петних жила”да се снађемо и нешто урадимо.

Често сам била у непријатним ситуацијама, а доста проблема је долазило због тога што сам слабо знала енглески. Али, тешила сам се стално да ,,после кише долази сунце”.

(Фото Пиксабеј)

Са нама је била и кћерка Наталија која је тада имала седам година. Попадија из наше цркве нам је помогла око уписа у школу али Нату која не прича енглески шаљу у предшколско. Био је почетак априла.

Тражила сам вртић јер смо нас двоје почели да радимо а у Америци није дозвољено да се деца остављају сама код куће до дванаесте године.

У то време нисмо имали ауто и ја шетам са Натом около у нади да ћу негде видети вртић. Немам ни компјутер, зато одлазим у оближњу библиотеку.

Ната и ја долазимо у библиотеку да пронађено вртић преко интернета. Поред нашег стола убрзо долази једна девојка. Гледала сам је раније на улици, била је мало чудна. Шетала је са слушалицама на глави, певала је и имала помало изгубљен поглед.

Чим сам је погледала почела је да ми нешто прича, али је ништа нисам разумела. Међутим, она наставља да прича али сада већ гледа у Нату. Тек онако да нешто одговорим кажем јој да је моја кћерка и да тражимо вртић.

Пошто гледам бледо у њу она узима парче папира и оловку и почиње да пише.

-Ту је вртић, рече.

Кажем јој да не знам где је то а она устаје и поведе нас да покаже.

Крећемо сви заједно. Држим Нату за руку али нисам сигурана да ли је у реду то што сам кренула са овом девојком. Са једне стране је очигледно да има неких сметњи али са друге старне деловала ми је веома добронамерно.

Излазимо из библиотеке и она ми показује цркву преко пута. Каже да је ту вртић. Гледам у цркву па у њу. Прилично сам изненађена али она делује веома сталожено. Захваљујем се и девојка одлази.

(Фото С.Ђ)

Ната и ја улазимо у цркву, а одмах нам прилази жена средњих година. Некако успевам да јој објасним да тражим вртић. Жена је љубазна и са осмехом на лицу потврђује да имају места. Захваљујем се и њој и излазимо јер нисам сигурана како да питам оно што ме интересује.

Кад смо дошле кући још са врата кажем Саши да имамо вртић, ту испред носа. Испричала сам му детаље и напомињем да је на том месту Презбитеријанска црква.

„Ми нећемо да мењамо веру због вртића, напомињем мужу и он се сложио да се добро распитамо око услова за боравак деце.

После толико година, када се сетим те изјаве, изгледа ми веома смешно, поготово сад кад знам како ствари функционишу Америци. У то време ми није било до смејања, више до плакања.

Сазнали смо да та црква само изнајмљује простор за вртић. Све троје смо отишли и уписали Нату која је ту проводила време док смо ми радили. Васпитачице су биле веома фине према њој. Посебно ми је остала у сећању Еми, млада васпитачица која је била кинеског порекла. Она је баш волела Нату.

(Пиксабеј)

Ни данас, после толико година, нисам сигурна да ли смо приликом проналаска вртића имали среће, да ли је то био само стицај околности, или можда помоћ више силе.

Тих првих година било је доста тешких ситуација, али су се углавном завршавале срећно. Уз мало стрпљења.

Данас могу да кажем да смо се снашли, али никоме не бих препоручила да иде нашим путем, да се упути у бели свет на начин како смо ми отишли. Са дететом, без игде икога и знања језика.

 

Снежана Ђорђевић

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари114
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
@Zoran: " Arogantni su samo politicari njihovi i to ne svi, demokrate uglavnom." Gde ces vece 'arogancije' od republikanske elite (bez i da pominjem njihovog 'dear leader', tj. kult-licnosti)?! Pozdrav iz TN. :)
Dusan Martinovic
@Mitropolit Jovan Molim Vas ne nazivajte sve Srbe koji su promenili ime u rasejanju Goljama, uplaseni Narcisu Veliko Srbine ponosni na svoje ime bar ga napisite .(Ja nisam ali je to nevazno). Mene vredjajte koliko hocete ja cu Vas takve jedem za rucak I da to zadrzimo na licnim uvredama . To su pristojni vredni ljudi koji su vam sigurno jendonm nesto pomogl recimo da utovare kontenjer Vi ste tipican psiholski premer zamene teze u prevodu covek bez kicme sa zelatinskom strukt
Dusan Martinovic
@Mitropolit Jovan Mi smo uvek slusasli u kuci Pucinija Verdija Mokranjca Ne znam iz te muzicke kolekcije nista. Vidm da tim repertoarem vladate odlicno sto neminovno navodi na zakljuca da ste iz lepe Srbske unutrasnjosti I da ste popili izlgeda foglio di via za green cartu znaci otisao mamin I tatin stan ili njiva na adovkate.
Mitropolit Jovan
Na ovaj Vas visokoumni komentar, iz riznice zvane "ulica", pade mi na pamet stih iz jedne "gastarbajtersko-migrantske" pesme koji glasi: "Siroma sam, siroma sam, al volim da zivim, dok poslednji dinar imam necu da se smirim..", itd.itd.
Dragan Pik-lon
Ja znam jednu stvar koju sam mnogo puta proverio.Amerikanci(autohtoni)u SAD-ma su odvazni,superiorni da ne kazem aroganti.Dok su van SAD-va preplaseni,pokunjeni i necujni.Narocito to vazi kad su u evropskim centrima.Tek onda vide koliko je njihova zemlja velika provincija da ne kazem palanka.Jedno veliko i megalomansko vasariste.
RoyMoore
To oko provincije nije daleko od istine i moglo bi se diskutovati o tome. A sto se tice nadmenosti i arogancije, to nisam primjetio ni kad sam tek dosao, a ni dan danas. Cuo sam isto da su Kanadjani arogantni, iako ni tamo to nisam iskusio. Valjda zavisi kako se postavis.
Dr
Gledam tj citam komentare. Oni su odraz nas kao ljudi. Jedni se hvale, drugi iznose realne cinjenice, treci se ljute... Tako izgleda svaki skup, slava, rodjendan u Australiji. Samo prepucavanja. Svako brani svoj stav, misljenje, ni truna tolerancije. Uvek je bilo i bice da je nekome casa puna a nekome polu prazna.
tja
Prepirke nisu bazirane na razmeni informacija nego na zelji pojedinaca da pokazu da vise znaju i da su pametniji od drugih. Kad bi bila vazna samo informacija nijedna tema ne bi imala vise od deset postova.
tja
Uvek je prijatno cuti pricu mladih ljudi koji zajedno odu u svet muce se zajedno i posle vise godina mogu sebi da kazu - uspeli smo, ne vracamo se. Nedavno sam cuo drugaciju pricu od jednog mog skolskog druga u inostranstvu o jednom nasem poznaniku koji je vrlo lose prosao. On nije hteo da muci svoju porodicu, zenu i dete, nego je otisao sam, za dve godine nasao dobar posao, sredio i sve sto je trebalo pa tek onda doveo zenu i dete. Nastavak ako ovaj post bude objavljen.
tja
(nastavak) Zena je sa svojom diplomom pokusala da se zaposli, imala nekoliko neuspelih intervjua, uvredila se, i vise nije trazila posao. Vec sledece godine se sa detetom vratila, a onda je dolazila i odlazila sledecih 5-6 godina. Najzad se i on vratio ali posle godinu dana otisao ponovo sam i pokusao da se zaposli u istoj firmu. Nije islo. Osnovao je svoju firmu i pokusao da prodaje usluge kao konsultant. Islo je vrlo slabo. Odselio se u neki drugi grad i prekinuo sve kontakte sa poznanicima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.