Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад историјске личности постају романескне

Роман „Двадесет пети сат”, према речима његовог аутора Александра Гаталице, наликује неком делта соју литературе, који потискује све друге.
Александар Гаталица (Фото: Танјуг/Тања Валић)

Писац Александар Гаталица изјавио је да се његов нови роман „Двадесет пети сат”, у издању „Службеног гласника” не бави испитивањем историјских кривица или давањем судова о времену које је прошло, а нарочито не поновним читањем историје. Гаталица је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да роман „Двадесет пети сат” има само један задатак, а то је да оживи историјско време и његове учеснике, а то није мало.

У роману бројне личности српске културне и политичке емиграције након Другог светског рата, попут Милоша Црњанског (1893‒1977), Станислава Кракова (1895‒1968) или Владимира Велмара Јанковића (1895‒1976), добијају своје двојнике, повратнике у безвремени Београд који постоји у упоредном свету такозваног двадесет петог сата.

„Реч је о напола магијском послу где историјске личности постају романескне и као да добијају прилику да поново проговоре. Одбрана или признање кривице, роману је свеједно, све док се њихове одиста необичне судбине укрштају у правцу који роман чини захтевнијим и бољим”, навео је Гаталица.

У овој новој књизи, писац „Великог рата”, „Последњег аргонаута” и других романа, полазишну основу налази у ковид данашњици, а радња „Двадесет петог сата” се постепено грана и садржава својства историјског, љубавног романа, трилера или романа фантастике.

Гаталица сматра да су жанровска одређења одавно изгубила на значају и да је роман постао многострука форма, читава филозофија живота. „Двадесет пети сат” не само да има различите карактере приповедања већ често у себе укључује историју, есеје, па и поезију и драму, и у том погледу, каже Гаталица, наликује неком делта соју литературе, који потискује све друге.

„Много је битније да ли се читалац проналази у роману него да тачно одредимо његову врсту. Ово јесте вероватно први српски роман о пандемији; роман мора да осети дамаре историјске доби око себе, али он мора да својим кореновим системом повуче и минула времена и људе којих одавно нема”, рекао је писац.

У галерији емигрантских ликова посебно место у „Двадесет петом сату” ужива Црњански, уз често помињање епитета највећег југословенског писца. Гаталица је подсетио да је Црњански тако назван од својих ментора по повратку у земљу 1965. године, као мали шамар Иви Андрићу (1892‒1975) и Меши Селимовићу (1910‒1982), који су храбро од 1945. године своје судбине везали за социјалистичку Југославију.

„У роману је овај епитет казан у донекле ироничном виду да би подцртао огромну разлику између Црњанског-човека и Црњанског-писца. Та рупа која зјапи између онога како је Црњански живео и онога шта је остављао на хартији, била је романескно полазиште за изградњу његовог лика”, нагласио је Гаталица.

Према његовим речима, историчар Миодраг Ал. Пурковић (1907‒1976) у роману носи ничим незаслужен епитет ђаволовог слуге, осим чињенице да његов романескни лик тако постаје пластичан и као да одскаче и одлепљује се са страница на којима је описан речима.

Један од битних ликова романа је Београд, двадесетпетосатни и стварни, а Гаталица сматра да напослетку свако мора да пише о граду где се родио, одрастао и где се формирао.

Истакавши да воли Београд више од свих градова света ( а видео их је готово све најважније), Гаталица каже да је српска престоница за њега позорница на којој се приказују највеће позоришне представе живота, и то већ у два календарска века.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Павле
Сјајна идеја за роман. Верујем да ће засенити све претходне и унапред се радујем читању.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.