Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad istorijske ličnosti postaju romaneskne

Roman „Dvadeset peti sat”, prema rečima njegovog autora Aleksandra Gatalice, nalikuje nekom delta soju literature, koji potiskuje sve druge.
Александар Гаталица (Фото: Танјуг/Тања Валић)

Pisac Aleksandar Gatalica izjavio je da se njegov novi roman „Dvadeset peti sat”, u izdanju „Službenog glasnika” ne bavi ispitivanjem istorijskih krivica ili davanjem sudova o vremenu koje je prošlo, a naročito ne ponovnim čitanjem istorije. Gatalica je u intervjuu za agenciju Tanjug rekao da roman „Dvadeset peti sat” ima samo jedan zadatak, a to je da oživi istorijsko vreme i njegove učesnike, a to nije malo.

U romanu brojne ličnosti srpske kulturne i političke emigracije nakon Drugog svetskog rata, poput Miloša Crnjanskog (1893‒1977), Stanislava Krakova (1895‒1968) ili Vladimira Velmara Jankovića (1895‒1976), dobijaju svoje dvojnike, povratnike u bezvremeni Beograd koji postoji u uporednom svetu takozvanog dvadeset petog sata.

„Reč je o napola magijskom poslu gde istorijske ličnosti postaju romaneskne i kao da dobijaju priliku da ponovo progovore. Odbrana ili priznanje krivice, romanu je svejedno, sve dok se njihove odista neobične sudbine ukrštaju u pravcu koji roman čini zahtevnijim i boljim”, naveo je Gatalica.

U ovoj novoj knjizi, pisac „Velikog rata”, „Poslednjeg argonauta” i drugih romana, polazišnu osnovu nalazi u kovid današnjici, a radnja „Dvadeset petog sata” se postepeno grana i sadržava svojstva istorijskog, ljubavnog romana, trilera ili romana fantastike.

Gatalica smatra da su žanrovska određenja odavno izgubila na značaju i da je roman postao mnogostruka forma, čitava filozofija života. „Dvadeset peti sat” ne samo da ima različite karaktere pripovedanja već često u sebe uključuje istoriju, eseje, pa i poeziju i dramu, i u tom pogledu, kaže Gatalica, nalikuje nekom delta soju literature, koji potiskuje sve druge.

„Mnogo je bitnije da li se čitalac pronalazi u romanu nego da tačno odredimo njegovu vrstu. Ovo jeste verovatno prvi srpski roman o pandemiji; roman mora da oseti damare istorijske dobi oko sebe, ali on mora da svojim korenovim sistemom povuče i minula vremena i ljude kojih odavno nema”, rekao je pisac.

U galeriji emigrantskih likova posebno mesto u „Dvadeset petom satu” uživa Crnjanski, uz često pominjanje epiteta najvećeg jugoslovenskog pisca. Gatalica je podsetio da je Crnjanski tako nazvan od svojih mentora po povratku u zemlju 1965. godine, kao mali šamar Ivi Andriću (1892‒1975) i Meši Selimoviću (1910‒1982), koji su hrabro od 1945. godine svoje sudbine vezali za socijalističku Jugoslaviju.

„U romanu je ovaj epitet kazan u donekle ironičnom vidu da bi podcrtao ogromnu razliku između Crnjanskog-čoveka i Crnjanskog-pisca. Ta rupa koja zjapi između onoga kako je Crnjanski živeo i onoga šta je ostavljao na hartiji, bila je romaneskno polazište za izgradnju njegovog lika”, naglasio je Gatalica.

Prema njegovim rečima, istoričar Miodrag Al. Purković (1907‒1976) u romanu nosi ničim nezaslužen epitet đavolovog sluge, osim činjenice da njegov romaneskni lik tako postaje plastičan i kao da odskače i odlepljuje se sa stranica na kojima je opisan rečima.

Jedan od bitnih likova romana je Beograd, dvadesetpetosatni i stvarni, a Gatalica smatra da naposletku svako mora da piše o gradu gde se rodio, odrastao i gde se formirao.

Istakavši da voli Beograd više od svih gradova sveta ( a video ih je gotovo sve najvažnije), Gatalica kaže da je srpska prestonica za njega pozornica na kojoj se prikazuju najveće pozorišne predstave života, i to već u dva kalendarska veka.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Павле
Сјајна идеја за роман. Верујем да ће засенити све претходне и унапред се радујем читању.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.