Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУХИЊСКИ ЗАПИС

Чуда с наше пијаце

Арменска и афричка диња, змијолики или банана-краставац, паприка-парадајз или чери на штрафте – све то расте на банатским њивама
(Фотографије: О. Јанковић)

Пијаце незадрживо улазе у јесење боје. Уз одомаћене и рекли би, крајње неинтересантне гомиле лука, кромпира, бабура, љутих папричица и ајваруша, тиквица и патлиџана, крију се острвца егзотике. Тако се рецимо у Банату, на панчевачкој тржници домаће робе, може наићи и на разноразна „чуда”, све из овдашњих башти, а да не би било забуне у шта гледате, ту су и информативне картице.

На пиљарској тезги госпође Мирјане из Мраморка импозантан простор заузима нешто што изгледа као прерасла тиквица. Она сама вели да јој више личи на краставац, па је лепо на тезги и прецизирала да је реч о банана-краставцу, а струка каже да је то Cucumis melo – арменска диња, колоквијално змијолики, по енглеском сленгу yard-long краставац.

Краставац је заправо – диња

После интернет истраге долази се и до ботаничке „дијагнозе” да је арменски краставац заправо диња. У раној фази зрења плод је, зависно од сорте, од бледозелене до тамнозелене боје, укусом и обликом личи на краставац и у кулинарству се углавном и користи  као такав, а упућени веле да је добар и свеж и укисељен. Ако сачекате да сасвим сазри, плод добија интензивнију жуту боју, „враћа се себи”, тј. претвара се и једе као диња. Ова занимљива врста краставца не постаје горка ни за време сушних раздобља, а може да нарасте и до 70 центиметара. Ни у кори нема горчине, те је није потребно гулити. У свету се сматра једним од укуснијих краставаца, па је нејасно зашто је код нас готово непознат. Власница ове понуде каже да се већ уморила понаособ објашњавајући шта продаје и делећи упутство за употребу. Ипак додаје да је арменски краставац посебно користан онима који тешко пробављају обичне представнике ове врсте.

Чери на штрафте

На истој тезги, из исте мраморачке баште, стиже још једна занимљивост. На наше питање како то да паприке шиље продаје у већ одмереним корпицама, уследила је исправка да гледамо у парадајз! Пиљарица није знала да објасни феномен, али каже да је то парадајз шљивар, меснат и више намењен преради. Чинија до врха пуна, сасвим сигурно парадајза, али на штрафте. Ту се власница боље сналази с објашњењима. Каже сорта је чери (што је видљиво), хибридни сој.

У помоћ се даље опет мора на интернет. Ту дознајемо да чери вуче порекло још од Астека, а да име дугује трешњи, због тога што су плодови по величини слични овој воћки. Овај панчевачки на пруге зове се зебра парадајз и само је један у букету десетина подврста своје врсте, сличног ароматичног укуса.

Бодљикави кивано

Затим пажњу заокупља округли, наранџасти плод, а бодљикав. Личи на воће, а по укусу је комбинација банане, диње и кивија, с примесама лимете. Наоружана подацима, Сефкеринка Јасмина Јовановић прича да је ово бодљикаво чудо на њихову њиву стигло логично, јер су произвођачи бостана:

– Засејали смо га први пут, када сам чула да постоји афричка диња. То је то, а зову га кивано, јер унутра највише личи на киви, а чујем да га зову и бодљикава диња. Лепо рађа, бацили смо половином априла семенке из једног плода, а родила је читава њива. Расте као бостан на земљи и није захтеван за узгој, једино што смо због суше морали много да заливамо, а код бербе су обавезне рукавице. Чујем да, ако се замота у новински папир, може да стоји и пола године, да не изгуби на свежини.

Додаје да се ово поврће – воће у Београду продаје и за 1.500 динара по килограму, а код ње иде на комад и треба га платити 200 динара.

Забуну у причу додатно уноси опис да је кивано краставичасте текстуре, с мноштвом семенки, па на то поврће мало и заличи када се пресече. Јестив је меснати део, који се захвата кашичицом, а семенке су укусне посебно у комбинацији са сладоледом или јогуртом. Кивано, афричка диња, добро се слаже са сланим сиревима, краставцем и парадајзом. Код нас је мало познат, иако је још 1930. напустио Африку и родни Зимбабве, па преко Новог Зеланда и Аустралије, најпре стигао у Јужну Америку, а одатле у Европу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.