Војвођански ручак

Како изгледа кад се испреплетају кулинарске тајне и укуси српске, мађарске, немачке, румунске, шокачке, русинске, словачке и кухиња других, бројних народа који живе у Војводини може да се увери сваки посетилац овог дела наше земље.

Јер нема шансе да срећан и сит не устане од богато постављеног астала, у ком год делу равнице да се нађе.

Без обзира на то да ли је обедовао на салашу, чарди или је предах за иће и пиће нашао у некој од све бројнијих винарија на обронцима Фрушке горе, Вршачког виногорја, равне Бачке.

Ризница мултикултуралности бојила је гастрономску понуду равнице уназад вековима. Однедавно поједина, аутентична јела ових простора нашла су се побројана у кувару „Војвођански ручак”. Како пише у уводу издања Туристичке организације Војводине и Привредне коморе Војводине: „немогуће је у једном кувару приказати сласт, богатство и разноликост пребогате трпезе овог краја”. Књигу са 24 рецепта из Бачке, Баната и Срема прати истоимена кампања коју је подржао Покрајински секретаријат за привреду и у оквиру које ће овог месеца почети да ради веб-портал посвећен управо типичном војвођанском ручку и местима где се служе традиционална јела.

Како каже за „Магазин” Наташа Павловић, директорка Туристичке организације Војводине, издавање кувара и читава кампања за циљ су имали да локални гастрономски рај буде приказан што ширем аудиторијуму. Такође, да се укаже на значај традиционалног ручка, својеврсне друштвене институције у свакодневном животу која се на срећу одржала у убрзаном ритму живота 21. века.

– Ручак у Војводини, нарочито недељни, једна је од највреднијих тековина наше кухиње. Уз јединствена и укусна јела, често спремана више сати, и даље се окупља породица, родбина, пријатељи. Све то покушали смо да нотирамо кроз овај кувар – истиче Наташа Павловић.

За време док се у дубоком лонцу крчка поврће и месо у супи, без које не може да се замисли трпеза другог дана викенда, породица се полако окупља за малу свечаност. Сва чула уживају када на ред стигну јела од меса: поховане шницле, гулаши, печене крменадле, све преливено белим, црвеним, слатким, љуткастим сосовима. Па онда кад се као прилог или главно јело послужи гренадир марш, цушпајз, уз вруће кајзерице.

Крај ручка неизоставно морају да буду слатки залогаји. На пример, шненокле – једноставна посластица од јаја, млека и брашна чије име из немачког може да се преведе као „снежни ваљушци”, док се исти колач на мађарском назива „птичије млеко”; парче добош торте и гомбоце са шљивама уваљане у презле и кристал шећер.