Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реконструисана слика „Крунисање цара Душанa”

Реконструисана слика „Крунисање цара Душанa”
Слика Паје Јовановић - Крунисање цара Душана (Википедија)

Народни музеј у Београду саопштио је данас да ће поводом обележавања Дана државности Србије након обимних радова на конзервацији и рестаурацији представити монументално дело сликара Паје Јовановић „Крунисање цара Душана”.

„Обележавајући Дан државности представљањем монументалног ремек дела које живописаном пленеристичком техником језгровито представља војну и политичку снагу изнова ћемо се подсетити трајних уметничких вредности и прегалаштва музејских стручњака”, наводе из Народног музеја.

Јовановићева (1859-1957) слика позната и као „Проглашење Душановог законика” биће представљена медијима 11. фебруара Народном музеју када ће чланови рестаураторског тима објаснити појединости о конзервацији и рестаурацији најмонументалније слике која се чува у тој установи.

Композиција величине преко 20 квадратних метара која приказује чин крунисања цара Душана у Скопљу 1346. године насликана је као поруџбина Краљевине Србије за потребе учешћа на Светској изложби у Паризу 1900. године.

„Слика је добила златну медаљу и много ласкавих признања, а до које мере је ово ремек-дело било цењено и тражено, говори и податак да је све до позних година живота Јовановић тему крунисања цара Душана сликао у више наврата”, каже се у саопштењу.

Из Народног музеја је наведено да су на дуготрајност рестаураторског процеса „утицале пре свега димензије слике али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му претходиле”.

„У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетима у Београду, стручњаци Народног музеја испитали механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији”, каже се у саопштењу, преноси Танјуг.

Како је истакнуто, аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан поступак препарирања платна, који је допунио знање о Јовановићу као сликарском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца краља Милана Обреновића.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Matica srpska u NS je dala stipendije slikarima Prediću/Jovanoviću ali nije dala Tesli (2 puta je konkurisao). Pa su Tesla, Pupin i & svoje patente stvorili u SAD, kako onda, tako i danas. Gde su nam danas u Srbiji Tesle, Pupini i &? Nema ih – jer se ponavljaju iste greške. Ko stvara pretpostavke za uspešnu privredu i normalan život? Propaganda, "nacija", crkva, sport, estrada - ili neka nova kreacija, neka nova znanja - na pr, neki novi mikro čip, neki novi hibrid, neka nova vakcina i tsl?
Slavko
Dobra vest a svakako je treba zastiti nekim staklom ispred kad bude izlozena - ima svakakvih budala i neprijatelja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.