Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ТО ТАМО ПРЕВОДИ

Призвук мрског елитизма

Док афирмација друштвене равноправности кроз граматичке наставке може деловати егзотично, окретање од елитизма у хуманистичким публикацијама није тако необична појава ни на овим просторима
Јелена Лома: Кршење норме (Фото: Студио Р. Урошевић)

Норвешки научни стил звучи наивно, рекли су, према анегдоти коју сам једном чула, студенти скандинавских језика из једне словенске земље, а њихов гостујући предавач из Норвешке се љутнуо. Млади људи из земаља некадашњег Источног блока су навикли на строге границе између свакодневног и академског регистра. Норвежанима ће пак таква разграничења увек носити призвук мрског елитизма. Колико је само ванјезичких утицаја довело до тог међународног скандала у малом, колико дубоко у прошлост сежу те различите представе о научном раду и научном стилу!

Идеологија равноправности извршила је велики утицај на норвешки књижевни језик. Од 19. века постоје два равноправна норвешка књижевна језика, потекла из различитих дијалеката па и социолеката. Ти језици, букмол и ниношк, имају засебне правописе и нормативне граматике. Али ни ту није крај нормативистичкој равноправности. Дозвољен је велик број дублета – нека именица може бити мушког или женског рода, неки граматички облик се може творити додавањем овог или оног наставка. Када Пер Петешун (нпр. „Одбијам”, 2013), доследно гради прошло време додавањем наставка -а на основу, он тиме сигнализира да јунак који нам се обраћа припада радничкој класи из норвешке престонице и њене околине, те наглашава његову везаност за такво порекло, која се тематизује и на другим језичким нивоима у тексту. Тај леп одјек суштине у форми на српски се може превести једино уз кршење књижевне норме, иако је Петешун не крши на свом језику.

Док афирмација друштвене равноправности кроз граматичке наставке може деловати егзотично, окретање од елитизма у хуманистичким публикацијама није тако необична појава ни на овим просторима. У Скандинавији и другде у свету је већ четрдесетак година, а код нас можда нешто краће, заступљена пракса да признати научници објављују своје радове у формату прилагођеном „широј публици”. Добитак је обостран, читаоцима који се нису школовали за теме које их занимају пружа се могућност да се о њима информишу код истинских стручњака уместо да попусте пред насртајима псеудонаучног штива, док аутори добијају прилику да допру до ширег аудиторијума. Ипак пут који један норвешки универзитетски професор мора прећи да би свој рад популаризовао и обратио се „широј публици” релативно је кратак. Данашњи професори и сами су студирали у окружењу у којем је студент са професором на „ти”, а та неформалност утицала је и на њихов педагошки израз. Неки су се, попут историчара идеја Берг-Ериксена (нпр. „Ниче и модерна”, Карпос, 2014), етаблирали као радо виђени предавачи и на скуповима изван академске средине.

Дело из области хуманистике дефинише његова тема и озбиљност којом се њој приступа, а не ауторска интенција да писање о њој звучи мање застрашујуће неупућеном уху. Из обзира према устаљеној терминологији дате дисциплине у циљном језику, преводилац ће можда морати да употреби нешто више латинских, грчких и хибридних речи, али оно што превод појединачног дела не може пренети јесте шири контекст једне културе непосредности и приступачности научног рада као јавног добра.

Преводитељка белетристике и хуманистике претежно с норвешког језика

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Samo kazem
То је кад спремаш Макроекономију и разумљивије ти је да учиш из оригинала на енглеском (N.G Mankiw) него да учиш из књиге на српском о макроекономији, коју је неко писао да би задивио своје колеге професоре, истовремено учинивши тему потпуно неразумљивом за просечног студента. Поента је да студент разуме процесе и механизме у економији а не да се диви научном стилу искомплексираног професора. Језик је алат коме је намена да пренесмо јасно своју мисао другоме.
Sale Vidikovac
Na žalost i mnogi pisci knjiga iz pretežno matematičko-fizičkih disciplina zamišljaju kako su naslednici Lava Tolstoja, ili ih možda neke bezglave izdavačke kuće plaćaju po broju stranica knjige. Tako da knjige, za koje je sasvim dovoljno 300-400 stranica neophodnih objašnjenja matematike, postaju cigle od više kilograma sa 1000-1500 stranica. Tako nešto niko ne čita, a studenti se zlopate da iz gomile đubreta pronađu onu trećinu ili četvrtinu koja je relevantna.
Elitizam
Ili se možda radi o tome da je naučni kvalitet u nekim oblastima do te mere opao, da takva "naučna dela" može da piše svaki obrazovan čovek bez obzira na struku. Onda nije začuđujuće što to postaje dostupno prosečnom obrazovanom čoveku i da nije potrebno biti neka "naučna elita" za razumevanje navodnih "naučnih dela". To ide ruku pod ruku sa propadanjem opšteg obrazovanja, koje čini da su za današnje polupismene laike, jučerašnji pismeniji laici postali "elita".
Primedba
Vasa primedba - godina 1909.
Hobotnos
Autorka je napisala ovaj lep članak kao da srpski i ruski ilk srpski i poljski jezik imaju istu knjizevnu tradiciju i da se ona može kontrastirati sa Norveškom i Skandinavijom. U stvarnosti, i srpski i norveški knjizevni jezik duboko su utemeljeni u načelima progresivnog historizma koje je kod nas, 50 godina ranije nego u Norveskoj zastupao, Vuk. Radikalno razdvajanje naucnog stila od opšteg jezika je pojava ne starija od 1970ih godina kod nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.