Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пупин и солунски добровољци

Пупин и солунски добровољци
Српски добровољци из САД (Фото: из поставке изложбе)

У Народном музеју у Зрењанину отворена је изложба под називом „Српски добровољци из САД − допринос Пупина и Вилсона у мобилизацији”. Аутори изложбе су Милан Тлачинац, Милан Мирковић, Јустина Пупин Кошћал и Јован Павловић, а изложбу је реализовало Удружење ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда , захваљујући средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Поставка обухвата 20 паноа на којима су приказане фотографије, фотографије докумената и пропратни текст. Аутори текста пратећег каталога су Милан Тлачинац и др Милан Мицић.

 У Војводини има двадестак активних асоцијација које негују сећање на једну од најславнијих епопеја у историји српског народа, а оне углавном и окупљају потомке добовољаца са чувеног Солунског фронта. После Великог рата солунски добровољци, који су махом регрутовани међу Србима исељеницима у Америку, који су тамо стигли из крајева који су се налазили под Аустријом или су се на Источном фронту из аустругарске војске предавали Русима и одатле добровољо одлазили међу ратнике на Солунски фронт, највише су насељавали управо подручје Војводине.

  Целе године обележава се век од почетка њиховог досељавања. Поводом те годишњице, отворена је и изложба у Зрењанину, а њена основна тема јесте допринос научника Михајла Пупина у окупљању добровољаца са прекоморског континента. Њу су протеклог викенда обишли и припадници поменутих удружења. Они су у Зрењанину одржали и годишњу Скупштину Савеза својих асоцијација.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Мој прадеда је Ђуро је био на раду у САД када је кренуо Велики Рат. Он се вратио да се бори за Србију али бива мобилисан од стране аустро-угара и послат на Руски фронт, тамо се са осталим Србима и словенима предао Русима. Док су Одеси чекали да их пребаце на Солунски фронт, избила је револуција у Русији, па су морали да пређу читаву Русију и преко Владивостока скроз око Азије да дођу на Солун. Преживео је Солунски фронт, 1936. се сели у Срем, а '41. га убија Немачка авио бомба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.