Вехабије (у)збуниле Европу

Председник немачке обавештајне службе Ернст Урлау није се устручавао да почетком недеље подстакне сучељавање с турским безбедносним апаратом. У интервјуу најтиражнијем немачком дневнику „Билду”, који је наводно сам предложио редакцији, довео је у питање резултате истраге атентата у Истанбулу који је пре десетак дана однео седамнаест невиних живота и осакатио више од стотину жртава.

Урлау се, де факто, обратио турском министру унутрашњих послова Беширу Аталају предочавајући му да приписивање кривице курдским сепаратистима није на месту, па иступ првог немачког обавештајца добија на тежини. Шта је, дакле, био истински повод? 

Рашчлањивање и правилно тумачење интервјуа усредсређује пажњу на спекулације да иза атентата стоји нека од ћелија Ал Каиде. Пажњу аналитичара плени и појашњење да је Бин Ладен само икона самосталних терористичких организација које повезује заједнички наум – отварање нових фронтова глобалног џихада. Урлау је упро прстом, како је рекао, на прву адресу виновника тероризма – према Саудијској Арабији, земљи која се назива трећим вехабијским царством.

Извесно, Урлау је први шеф једног безбедносног апарата Запада који је прекорачио границу ћутања – јавно се упустио у расправу која је била табу. Нагласио је постојање идеолошке и финансијске повезаности државне религије Саудијаца, вехабизма и џихаду наклоњених терориста, под збирним именом Ал Каида.

Из окружења БНД-а поверљиво се указује на мотиве „шефа” (Ернст Урлау): „Од када су паклене машине експлодирале на европској страни Босфора (у предграђу Истанбула Гунгерен), звоне алармна звона. Профили такозваних терор-трекера, у немачком жаргону ’ловаца на тешко уочљиве терористичке сенке’, указују на то да се припрема друга инвазија на Европу. Немачка би била најизложенија њиховим нападима, уз Француску и Велику Британију.”

Иако неизговорено, Босна и Санџак сматрају се поприштем прве инвазије вехабија на Стари континент. Такав став су заузели и немачки обавештајци. Зашто су околишали да тај податак обелодане? Зашто су изражавали сумњу у оправданост акција српских безбедносних служби против вехабија у Санџаку?

Међу озбиљним аналитичарима није оспорена теза да су вехабије широм западне хемисфере посматране са неповерењем, али су прихватане као нужно зло. Утицај вехабија на устанике против Совјета у Авганистану није сузбијан, мотивација верски мотивисаних противника Садама Хусеина није била на одмет, па и подстицај босанских муслиманских елемената који су тежили осамостаљењу прве муслиманске државе у Европи био је добродошао у својеврсном политичко стратешком моменту...

О радикалној промени става западних (обавештајних) кругова, у међувремену, сведочи прихватљивост информација парадних терор-трекера САД – Бена Венцкеа и Џоша (Јошуа) Девона. Рејтинг им је нагло порастао када је схваћена порука експлозије на европској страни Босфора. Више им се не пребацује да раде у складу са потребама израелског Мосада.