Чаробно стваран свет наиве Јураја Лавроша

Ковачица – У пејзажу Јураја Лавроша влада бајковита равница са дрвећем, чудесним растињем, понеком кућом и ђермом, паори, рибари и несташни дечаци ‒ све симболи његове родне Падине, а печат и најомиљенији мотив несташни гусани, којег струка види као знак чистоте душе. У новије време његовим уљима на платну „лете” и снежнобеле гуске, што носе куће и враћају у завичај.

– Људи, нарочито млади, почели су масовно да одлазе одавде. Зато моје гуске и гусани као да их враћају назад. Оне су за мене симбол жељеног повратка. Почео сам да стварам, вођен неким креативним импулсом, а ликовна публика је веома брзо прихватила и заволела мој рад – прича за „Политику” Лаврош, чије живописне слике сада красе простор Галеријe наивне уметности у Ковачици.

   Пред публиком је 35 дела, нових и оних старијег датума, док уметник напомиње да не стрепи од поређења у односу на почетке из 1994. године, прве изложбе, баш у престоници наиве, од када је и члан ове престижне институције културе. За њим је четрдесет самосталних наступа највише у Словачкој Републици и више од седамдесет колективних широм Србије, али и Европе и света, у Монтреалу, Мексико Ситију, Бону, Берлину.

     Критика каже, на Јурајевим платнима влада изузетна хармонија, чаролија саздана од урођеног талента, фантастичних имагинарних крајолика и виртуозних колористичких односа. Свој чаробни, а стваран свет, најпре је стварао пастелним, благим тоналитетом и промишљеним избором боја које се утапају једна у другу, попут дугиног спектра. Данас, он сам оцењује, окренуо се јачем, интензивнијем колориту и за то има добар разлог.

– Мислим да посматрач када гледа моју слику, мора да осети топлину. Оне треба да вам испричају причу, али у њој сам и ја. На платнима се све види и кад човек није расположен, кад му није добро у тренутку. Зато има и тешких слика за гледање – скреће пажњу Лаврош, који је власник великог броја признања, међу којима је Златна плакета за допринос култури општине Ковачица и посебна признања за минијатуру.

   Но, Јурајеви дани не пролазе само у стварању дела наивне уметности. Он је свестрани уметник којег опчињавају и дувачки инструменти. Упустио се у последњој деценији у авантуру прављења фујаре, традиционалног инструмента великих димензија, који потиче из словачке Ђетве. Јурај је један од двојице мајстора у Србији, који зна да га сачини, а самостална изложба која траје до краја овог месеца у ковачичкој Галерији наивне уметности, била је прилика да неке од својих, ручно израђених свирала и изложи.