Трачак наде пред крајњом самоћом

79. ВЕНЕЦИЈА

Венеција, Лидо – Филмска дела о раздвајању људи, патњи и недаћама овог света, која у себи наглашавају сарадњу и заједништво причајући о друштву, личним драмама и фантазијама инспирисаним стварношћу, уз преиспитивање политичких питања из прошлости која се рефлектује на данашњицу, чине по избору тима програмске челнице Ђаје Фулер окосницу овогодишњих 19. „Дана аутора” – од званичне Мостре потпуно независне програмске целине.

Такмичарски део овог програма чини 10 премијерних филмова, а француска редитељка Селин Скјама заједно са 27 младих чланова жирија донеће одлуку о награди најбољем редитељу у износу од 20.000 евра.

„Дане аутора” свечано је, ван конкуренције, отворио документарни филм „Марш на Рим” ирског редитеља Марка Кузенса, у којем он истражује корене фашизма и фашистичке пропаганде кроз анализу филмова, фотографија и осталих докумената нађених у италијанским архивима од касног октобра 1922. године и доласка Бенита Мусолинија на власт па до данашњих дана. Реч је о врхунски урађеном документарцу који ће имати добар одјек и узбудљив фестивалски живот широм света.

Међу главним такмичарима издвајају се кинески филм „Каменовање” ауторског пара Ји Хуанг (ово је трећи филм из њене феминистичке трилогије) и Риуџија Отсуке (иначе јапански сниматељ и редитељкин супруг бави се животима младих у Кини). Њихов је фокус сада на годину дана у животу младе девојке Лин – студенткиње колеџа за едукацију стјуардеса, која открива да је са својим момком остала трудна. Филмска прича Хуангове и Отсуке је веома привлачна, хумана, али бескомпромисна у критици модерне кинеске друштвене структуре која има тако мало опција за жене и девојке којима је потребна подршка и нега. Лин не жели да абортира, али и не жели да задржи дете о којем би тако мало могла да се брине због амбиција да настави школовање и створи себи бољи живот. План да уступи дете другом пун је ћорсокака, баш као што је у време пандемије (када је филм и сниман) живот у модерној Кини додатно закомпликован.

И марокански мелодрамско неореалистички филм „Проклети не плачу” Физала Булифе посматра ефекте економског и породичног угњетавања у социјално раслојеном друштву. Све то аутор слика кроз несвакидашњу причу о односу мајке и сина с маргина друштва, које се такође убрзано модернизује не напуштајући окове традиције и предрасуда. Мајка Фатима-Захра је напустила село да би у граду постала неко и нешто, али је завршила правећи стално невоље и скандале и себи и сину тинејџеру Селиму. Дечак је уз њу одрастао с лажима, беспоговорно је волећи и верујући јој. Када сазнаје да је зачет силовањем мајке, Селим покушава да се отргне и осамостали, али све то има понекад и велику цену и често гура крхки однос мајке и сина на ивицу слома. Узбудљив и занимљив филм у којем је мароканска глумица Ајша Тебе у улози мајке-вртирепке за дуго, дуго памћење и велико поштовање.

И либански филм „Прљаво, тешко, опасно” Висама Чарафа задире у угњетавајућу, контрадикторну и безнадежну садашњост кроз причу о љубави између младе неговатељице из Етиопије и избеглице из Сирије који живе у Бејруту док је Либан на ивици и политичког и економског колапса. Крхка нада у будућност присутна је и у канадском дебитантском филму „Девојка”, који се креће између стварности и маште док се лирски приказује трауматска транзиција три тинејџера у живот одраслих. Тематски је сличан и португалски филм „Вук и пас” Клаудије Варежао, у којем портретише групу тинејџера у покушају да пркосе моралном поретку друштва и „непријатељском” свету одраслих и хомофобичних.

Међу такмичарима је и британски филм „Плава Џин” Џорџије Оукли (води нас у време Маргарет Тачер и урања у питања тадашње хомофобије), алжирски „Последња краљица” Адиле Бендимерад и Демијена Унурија (епска прича из 16. века о последњој краљици Алжира), мистични италијански филм „Отац Пио”, у којем амерички редитељ Ејбел Ферара казује о масакру у Сан Ђовани Ротонду у октобру 1920. који су починили надолазећи фашисти над „црвенима” из тог места, филм „Бенту” италијанског аутора Салватореа Мереуа, у којем се метафорички говори о ветру и житу на Сардинији 1950. године као о вечној битки између човека и природе и постапокалиптички чешки филм „Обични неуспеси” Кристине Грошан, у којем јунаци траже савезнике у несрећи...

Међу специјалним догађајима у оквиру „Дана аутора” велику пажњу на себе скреће ирански документарац „Сам” Џафара Наџафија, који прати једног дечака из далеког планинског сточарског села што на својим маленим леђима носи сав терет улоге једине мушке главе у породици, жестоко се супротстављајући сеоским племенским старешинама у намери да се удајом његових дванаестогодишњих сестара близнакиња испоштује традиција овог места...

За само затварање програма „Дани аутора”, ван конкуренције, биће приказан филм „Слушалац”, који као редитељ потписује култни амерички глумац Стив Бушеми. Реч је о камерном филму с једним глумцем. Тачније, глумицом Тесом Томпсон, која тумачи лик волонтерке у ноћној смени на линији за помоћ људима у невољи. Само Теса и само гласови људи с друге стране телефонске линије који говоре о читавој скали проблема у савременој Америци које јунакиња филма, наравно, не може да реши, али може својим умирујућим гласом да их бар на трен увери да ће све на крају бити добро. Трачак наде пред крајњом самоћом.