Вишеградске знамените чесме

Вишеград – Стари градови, а посебно они кроз које је некада пролазила ускотрачна железничка пруга, били су препознатљиви по складним урбаним садржајима и неизбежним чесмама.
Било је то време када је пре нешто више од једног века Аустроугарска у анектираним крајевима градила водоводе, канализацију, уређивала улице, железничке станице, регулисала речна корита и потоке, постављала расвету, а уз саобраћајнице градила прве стамбене зграда, школе, хотеле и установе.
Подаци говоре да је први водовод, са железним цевима, у Вишеграду изграђен 1900. године, а главни сабирни резервоар му је био на узвишењу Околишта.
До Првог светског рата 1914. године само у 26 босанскохерцеговачких градова, од тадашњих 77, Аустроугарска је изградила водоводе, чиме су се знатно унапредили хигијенско-санитарни услови живота. Један од њих је био и Вишеград.

Након што је 1906. године кроз град на Дрини и Рзаву прошла ускотрачна пруга према Србији, на свим значајнијим местима и раскрсницама у Вишеграду направљено је тридесетак железних, лепо обликованих тучаних чесама, са истуреним коритом и сливником у канализацију, што је за то време била велика новост.

Интересантно је да ове чесме нису уништене ни у једном светском рату, јер је, очигледно, и војницима свих униформи жеђ била заједничка потреба.

Према писаним документима, све јавне чесме и градски водовод у Вишеграду некада је одржавао један човек, који је био општински чиновник. У времену између два светска рата домаћини из редова градске господе недељом би обавезно шетали оном страном улице где су се налазиле зграде општине и суда. Другом страном улице журно је пролазила сиротиња и нижи сталеж. Господин из водовода, у оделу, са машном испод врата и са изгланцаним ципелама, шетао је са вишеградском господом, што потврђује његов значај и ранг у тадашњем друштву.

Старији Вишеграђани се присећају да је до 1950. године у овој вароши било сачувано 17 јавних чесама, истог облика и истог дизајна, које су се напајале водом из старог аустријског водовода, са извора код Мемелеџиног хана на Доњој Лијесци.

Нажалост, Вишеград је данас сиромашнији за јавне чесме код Дома културе, код "Чађаве", код Бугарнице, затим код Градског купатила, Шушкине и Ристића куће, на Липи, код цркве на Мегдану, код старе пијаце према Душчу...

Вода још једино тече из старе тучане аустријске чесме која преживљава последње дане на простору између зграда бивше Привредне банке и бивше робне куће "Борац", непосредно испод обновљене Цареве џамије. Али и она је најчешће на мети неодговорних трговаца и угоститеља који поред ње ноћу одлажу смеће, ваљда због тога што су ту комуналци све доскора држали два већа контејнера.

У вишеградском водоводу, у неким деловима града, вода још увек тече железним цевима, постављеним давне 1900. године, када су изграђене и јавне чесме.