Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бројање без бројева

Бројање без бројева
Упамте највише до четири предмета

ПСИХОЛОГИЈА
Пссст! Слушајте пажљиво – то је звук људи који броје не користећи или, чак, не мислећи на речи које означавају бројеве.

Говорници енглеског могу одредити мали број предмета стављених пред њих, чак и ако обављају вербални задатак који омета способност бројања, наводи се у истраживању представљеном на годишњем скупу Друштва за когнитивну науку.

Налази показују да језик није неопходан да би се размишљало о броју предмета, каже коаутор истраживања Мајкл Френк из Масачусетског института за технологију (МИТ). Уместо тога, речи за означавање бројева су оруђе апстрактног мишљења које омогућава људима да баратају и запамте тачну количину с већом извесношћу грађењем на основном, невербалном знању бројева.

Едвард Гибсон, стручњак за сазнајне науке на МИТ-ју, руководио је новим испитивањем.

И у Бостону исто

„Људска суштинска нумеричка способност остаје непромењена и када су спречени да користе бројеве”, објашњава Мајкл Френк. Језик се може ширити на основном, невербалном знању у другим областима, као што су препознавање боја, просторно сналажење и закључивање о веровањима и жељама других.

Тим Едварда Гибсона већ је известио да Пирахе, ловачко-сакупљачко племе из Амазоније, немају речи за означавање бројева, али су тачно поставили мали број ненадуваних балона поред одговарајућег малог броја калемова. Задатке који су захтевали памћење више од око четири предмета дотични добровољци нису били у стању да реше. Другим речима, они знају да додавање или одузимање једног предмета из скупине чини велику разлику, али немају језички начин да прате количину која се повећава, за шта је потребно апстрактно мишљење.

Људи који говоре енглески, лишени способности бројања, имали су учинак као Пирахе на истим задацима, мада су амерички испитаници били бољи у памћењу количина већих од четири. Научници су врбовали 20 добровољаца из околине Бостона, старости од 18 до 50 година. Учесници су слушали одломке са Радија Би-Би-Си и понављали спикерове речи што су брже могли, истовремено сврставајући бројеве балона уз бројеве калемова које је на сто поставио руководилац огледа. Вербални задаци су исцрпели менталне способности потребне за усмено бројање.

У једним опитима експериментатор је стављао променљив бројеве калемова, од један до десет, здесна улево испред испитаника. У другим огледима калемови су били постављени управно према испитаницима, уклањани из видокруга након што су намештени или су један по један испуштани у кутију.

Ко то оркестрира?

Као и Пирахе, амерички добровољци су правили мало грешака у сврставању одговарајућих количина балона уз калемове у равни испред њих. У другим задацима, који су захтевали памћење количине калемова, говорници енглеског направили су нешто више грешака, али су ипак били бољи од Пираха.

С обзиром на њихово језичко искуство с бројевима, људи који говоре енглески су, можда, користили невербалне менталне стратегије у тешким задацима које просто не би пале на памет онима што не користе речи за означавање бројева, наводи Мајкл Френк. Могуће је да су амерички испитаници опазили три или четири предмета истовремено – невербално просуђивање на први поглед – у дужем низу предмета и онда су опажене скупове објединили.

Суштинске невербалне бројчане способности испољавају се у два поступка која су ранија истраживања препознала код људи и многих животиња. Један визуелно прати подударањене више од три или четири одвојена предмета, други процењује велике, приближне количине.

Питање да ли језик оркестрира мишљу или мисао постоји изван језика подстиче велика спорења више од сто година. Мајкл Френк се нада да ће ови налази водити средњем приступу који додељује суштински утицај и основним невербалним способностима и одговарајућим језичким замислима (концепти).

Језик се може градити на невербалном бројчаном устројству, предлаже Мајкл Френк.

Али може утицати на друге облике мишљења, а да као подлогу не користи невербално знање, примећује Лера Бородицки, психолингвиста са Универзитета Стенфорд. Она проучава како се просторне представе времена – било да се претпоставља да се креће напред или нагоре – разликују у неким језицима, попут енглеског и мандаринског кинеског.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.