Трајни траг дародаваца у култури

Ужице – Хиљаде ововремених чланова ужичке Народне библиотеке можда и не зна да је то читалиште (основано на Преображење 1856) почело са 200 књига, а да их сада има 256.000. Као и да су најстарије овде сачуване „Општа историја света за децу” Јохана Матије Шрека из 1784. и десет година млађа „Историја разних словенских народа” Јована Рајића.

Од старе штампе ту је први ужички лист „Златибор” који је излазио од 1885. до 1893. године. „У библиотеци се чува 248 бројева, а оригинали се налазе у Свеучилишној библиотеци у Загребу”, наводе о „Златибору” у тој установи. Из предратне периодике чувају 33 наслова, у ово доба редовно (поред часописа) локални лист „Вести” и наравно сваки број „Политике”.

Посебну вредност и ужичке библиотеке чине легати. По обиљу материјала, униката, рукописа значајан су извор за истраживања. „Сваки поклон учињен библиотеци представља још један каменчић у мозаику знања, а легати као целине прави бисер”, истичу у овој библиотеци која има пет легата. Заправо поклон-збирке, с третманом легата из поштовања према дародавцима. Те књиге су смештене у посебну просторију са малом студијском читаоницом.

Најобимнија, посебно вредна и најмлађа овде је поклон-библиотека најзначајнијег биографа српске књижевности Радована Поповића, дугогодишњег новинара и уредника у „Политици”. Он је 2019. даровао читалишту свог завичаја фонд од преко 5.000 књига, у коме је нарочито занимљива поклон-збирка од 1.712 књиге са посветама познатих аутора: књижевника, сликара, архитеката. „Овај легат по свом обиму и значају јединствен је у српским библиотекама. Име Радована Поповића, човека изузетне духовности и моралне врлине, у аналима ужичке библиотеке биће исписано великим словима”, забележено је на сајту те установе.

Радован је, подсећамо, приликом даровања 2019. овде истакао да је ова поклон-збирка књига с посветама његов „орман успомена” на писце које је у разним приликама сретао, а с некима се и дружио.

– А да имам више пара био бих и већи дародавац, коме затреба ја бих поклањао. Гледам и слушам данас ове богате људе, нико да буде као Мита, Игуманов или Требињац. Да остави народу, да каже: „Е ја имам, мени је довољно” – рече тада Поповић у Ужицу.

Ужичка библиотека чува и легат Милоша Б. Јанковића (1885–1984), учитеља и педагошког писца, оснивача и уредника педагошке библиотеке „Будућност” (излазила од 1908. до 1941), касније и Педагошког друштва. Та књижна збирка има 1.428 библиографских јединица, у њој је и „Гласник српског ученог друштва” од 1873. до 1887.

Поклон-библиотека Митра П. Митровића (1907–1970), учитеља и професора који је између два рата учитељевао по Македонији, има 1.105 јединица углавном педагошко-психолошке литературе. У том фонду су листови „Вардарче” (1933. излазио у Скопљу) и „Венац” (1923–1929) уредника и власника Јеремије Живановића, те ретка књига „Основи физиологије” Ивана Ђајића штампана 1923. у Државној штампарији.

Име Драгутина М. Прљевића (1903–1990), професора историје, овде се памти по заслугама за оснивање ужичког музеја и послератну обнову рада Градске књижнице. Писао је школске уџбенике и приручнике, преводио с француског. Прљевићева поклон-збирка садржи 708 библиографских јединица, библиотека је објавила и његова сећања.

Живан Л. Ћирић (1912–1992), учитељ и професор, уређивао је лист „Млада трезвеност” (1931). Књига „Старо Ужице у записима, уз остале које је објавио, једна је од посебно вредних за проучавање и разумевање дуге историје ове вароши. Ћирићев легат има 558 библиографских јединица, претежно белетристике.