Ван Гогови цртежи и акварели

Специјално за „Политику”
Беч – После сензационалне изложбе Ван Гогових дела у будимпештанском Музеју лепих уметности 2007, уметничко стваралаштво великог холандског сликара од јесени ће бити приказано и у Бечу и тоиз једног, сасвим свежег, угла.

Изложба„Скице за Ван Гогова платна” која се у Албертини отвара петог септембра показује, поред педесет уља на платну, стотинак Ван Гогових цртежа и акварела, а резултат је кооперације амстердамског Ван Гог музеја, музеја Крелер-Милер из Отерлоа, њујоршког Метрополитена и Гугенхајма, париског музеја Ке д’Орсе, московског Пушкин музеја и лосанђелеског музеја Армана Хамера. Многи од радова на папиру заправо су радне скице за Ван Гогова уља на платну, између осталих за„Зуаву у седећем положају” 1888, „Дивљу вегетацију” (1889), „Маслине” (1889), „Зимску башту” (1884), „Окресане брезе” (1884), „Сељанку која клечи” (1885), „Пејзаж са пластовима сена и ветрењачом” (1885) као и за серију аутопортрета и сеоских сцена насталих крајем 1880-их.

Тема изложбе у Албертини није однос између уља на платну и скица израђених за њих, већ Ван Гогова непрекидна цртачка делатност у којој су скице постале уметников катализатор за превазилажење импресионизма. Због тога ни неће бити изложене једне поред других, већ засебно у својим тематским јединицама.

Директор Албертине Клаус Албрехт Шредер објашњава избор тематике речима: „Винсент ван Гог је, попут Пола Сезана, површно третиран искључиво као сликар. Његова цртачка, односно делатност цртача-сликара тек треба да се открије.” Малобројне изложбе које су биле посвећене Ван Гоговим цртежима, једна у музеју Крелер Милер (1990) и у амстердамском Ван Гог музеју (2005), показале су јединоњегове радове на папиру, не успостављајући везу између обе компоненте једног интензивног уметничког рада. „Албертина можда има много већи легитимитет од било које друге уметничке институције да се бави проучавањем Ван Гогових цртежа. Од свог поновног отварања 2003,наш музејски циљ је да ослободимо цртеж из карантина”,  објашњава даље у свом уводном слову каталога Албрехт Шредер.

Стремљење ка ликовном приказивању стварности крозњену унутрашњу интерпретацију, линеарна организација композиције и стилска апстракцијаучиниће Ван Гога једном од највећих инспирација за сликаре различитих експресионистичких покрета двадесетог века. Ван Гогове потезе пером, оловком или кредом одликује једнака динамика којом води четкицу по платну; због тога су његови цртежи, иако су због природе техника које користилишени познатог дивљег колорита, једнако незауздани, маштовити и упечатљиви као и најпознатија уља на платну које је стварао.

Међу цртежима који ће бити изложени у Бечу, издвајамо„Ткача” (1883–1884), „Фабрику у Хагу” (1882), „Прозор у атељеу” (1889), „Предворје луднице” и „Ходник луднице” (1889), „Стари виноград са сељанком” (1890) и „Пејзаж са кућама и женом која ради у пољу” (1890).