На путу великих открића

Зајечар – Време великих открића на гамзиградској Ромулијани очигледно није прошло. Управо то у овогодишњој кампањи доказују археолози Србије и Немачке, у заједничком истраживачком пројекту. Изван зидова палате већ се назиру обриси до сада непознатог урбаног насеља, а стручњаци слуте да би то могао бити муниципијум Аурелијанум или Аурелијанов град. Неки извори тврде да се то насеље налазило негде у околини Костолца, али гамзиградскизидови загонетног насеља наводе на претпоставку да се оно управо овде откопава.

Ако се претпоставка докаже, то би могло истовремено да значи да нису тачне ни тврдње да је римски цар Галерије (293–311), градитељ велелепне Ромулијане, рођен у неком малом селу у далекој источној римској провинцији и да је у младости био говедар, како је тврдио хроничар Лактанције, већ да је рођен управо у насељу поред палате које је саградио Аурелијан (270–275), један од 17 римских императора који су рођени на подручју данашње Србије.

Та претпоставка све више се чини логичном археолозима др Софији Петковић и мр Маји Живић. Прва је научни сарадник Археолошког института у Београду и већ две године руководи археолошким истраживањима на Гамзиграду, док је Маја Живић сарадница на гамзиградском пројекту из Народног музеја у Зајечару. На тако смелу хипотезу наводи их чињеница да су немачки стручњаци из Археолошког института у Франкфурту, који већ пету годину раде на заједничком пројекту са нашим археолозима, управо изван зидина палате, специјалном геомагнетском и геофизичком проспекцијом „снимили” обрисе укупно 20 великих грађевина од којих су шест истражили. Није без значаја, веле, ни то што су све истражене грађевине настале пре него што је Галерије почео да гради Ромулијану.

Све те околности наводе на помисао да су истраживачи, наши и немачки, на трагу Аурелијанума, који је регистрован у литератури, а који до сада није пронађен тамо где је тражен. Могло би се тако, већ сасвим ускоро, крочити и у родну кућу императора Галерија, градитеља Ромулијане. Било би то изузетно значајно откриће слично оном из 1953. године када је овде откривен први изузетно вредан мозаик „Венатори”. Или оном из 1984. године када је откривена плоча са натписом „Феликс Ромулијана” или оним из 1989. и 1993. године, када су на оближњем брду Магури откривени гробови Галерија и његове мајке Ромуле.

Водило би то потпуном разјашњењу још непознатог из животописа овог римског императора.

Археолог Герда Зомер фон Билов, која предводи екипу стручњака из Франкфурта, и Бора Димитријевић, такође археолог, директор Народног музеја у Зајечару, сматрају да све што је откривено изван зидова палате чини се подједнако важним као и оно што је откривено у палати.

– Мислим да није тачна прича по којој се назире крај великим открићима на Гамзиграду и његовој околини – каже др Софија Петковић. – Вероватно ће бити још значајних открића и другачијих тумачења. Из једноставног разлога што су Ромулијана и подручја око ње били атрактивни за насељавање у дужем временском периоду, још од праисторије.

Палата је грађена последњих година 3. и првих година 4. века, али су овде у њој уочљиви и хоризонти из 1. века. А што се тиче урбаног насеља изван зидина палате, о коме се до пре неколико година није знало готово ништа, извесно је да је оно било у тесној вези са експлоатацијом околних рудника. Познато је да је цар Аурелијан 272. године напустио Дакију, где је у великим количинама експлоатисано злато. Убрзо су почели да раде и рудници у североисточној Србији – у Рудној Глави, Бору, Аргентарису (данашњој Рготини).На тој златној рудној жици никло је, највероватније, и насеље које се сада истражује и које је окруживало палату. Очигледно је, кажу истраживачи, да је Галерије изабрао најбољи положај у том насељу да би у њему саградио своју царску палату.