Да ли ће бити створен БРИКС плус

Шта сад да помисле расположени кандидати од Аргентине до Етиопије, Уједињених Арапских Емирата и Ирана? Наиме, таман што је најмање 19 држава званично и незванично поднело кандидатуру за чланство у БРИКС-у, саветодавно тело квинтета у саставу Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република, разишло се у среду у Дурбану, без предлога како да се организује пријем нових чланица у ту групацију.

Управо тај задатак, да дефинишу протокол о правилима за проширивање, БРИКС „шерпаси” добили су у јуну од шефова дипломатија „прапеторке”, на самиту у Кејптауну. Деликатни задатак „шерпаса” у Дурбану имао је још деликатнију сврху.

Наиме, да лидерима БРИКС-а за самит крајем августа у Јоханесбургу (ЈАР је овогодишњи председавајући) доставе усаглашене смернице, с којима би већ овог лета БРИКС прерастао у БРИКС плус. Тих смерница БРИКС данас још нема, због сада већ отворене неслоге у редовима оснивача, а поводом изборног критеријума. Тим поводом, с једне стране је остала Кина, уз благо наговештену подршку Русије, док су на другу страну стали Индија и Бразил (ЈАР је као домаћин остао уздржан).

Именитељ овог раскола, још непредвидивог исхода и евентуалних последица по структуру БРИКС-а могао би се формулисати као двоструко питање. Наиме, шта је БРИКС свакој од садашњих чланица: Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужноафричкој Републици?

Односно, шта све у БРИКС-у виде: Индонезија, Саудијска Арабија, Алжир, Бангладеш са већ поднетим званичним пријавама за пријем у групацију која већ сада, саставом петорке, чини 43 одсто глобалног становништва и око трећине глобалне економије?

Да ли фронт у идеолошком, економском и војном сучељавању са Западом, предвођеним Г7 и НАТО-ом? Или платформу – незаобилазни фактор у подстицајима за преобликовање устројства УН, реформе глобалног трговинског и финансијског поретка? Или нешто треће?

Евентуални трајнији раскорак око ових дилема могао би предстојећи августовски самит лидера БРИКС-а, а можда и истакнуте државе кандидате, да доведе на неочекивано раскршће. И то без обзира на то да ли ће шеф Кремља Владимир Путин лично учествовати на скупу у Јоханесбургу или неће, што је под знаком питања због налога Међународног суда у Хагу за хапшење руског председника.

Наиме, Кина, иницијатор проширења БРИКС-а, истакла је крајем јуна спремност Пекинга да прихвати „истомислеће” партнере, пренела је тада турска агенција Анадолија. „Кина је спремна да доведе више истомишљеника у велику породицу БРИКС-а”, изјавила је Мао Нинг, портпаролка Министарства спољних послова Кине. А кинески „отворени загрљај истомислећих” се баш не поклапа са ставовима Бразила и Индије.

„Између представника Бразила и Кине на скупу у Дурбану дошло је до отвореног неслагања, које може да запрети јединству БРИКС-а”, коментарисао је „Рио тајмс” из Рио де Жанеира.

Наиме, док су представници Кине на скупу у јужноафричкој луци на Индијском океану заговарали да се званичним кандидатима омогући пуноправно чланство у БРИКС-у како би се оформила коалиција за сучељавање с Г7, Бразил је сматрао да новопридошлима треба отворити статус „посредних партнера”. Истовремено, представници Њу Делхија на скупу у Дурбану следили су став шефа индијске дипломатије Субрахманјама Џаишанкара да је одлучивање о проширивању БРИКС-а „процес који joш траје”. Тим поводом индијски „шерпаси” су захтевали да се утаначе врло јасно дефинисани критеријуми за пријем нових чланица, уместо проширивања само на основу предлога постојећих чланова, чему су одраније склоније Кина и Русија. Москва је БРИКС-у предложила улазак Саудијске Арабије у ту групацију.

Након што је постало јасно да Пекинг и Њу Делхи не мисле баш слично о томе коме од најмање 19 држава треба дати „зелено светло” за улаз у БРИКС, штампа у Кини и Индији пласирала је низ мање-више отворених оптужби о мегаломанским амбицијама, односно претераним страховима од губитка утицаја оног другог.

Како ће лидери БРИКС-а премостити разлике око тога када и коме отварају капије своје алијансе, биће вероватно јасније након њиховог скупа следећег месеца у земљи Рта добре наде.