Ново лице Америке

Најјача политичка и економска сила западног света нашла се ових дана на историјској прекретници због урушавања сопственог финансијског система, чије последице видљиво плаше добар део планете.

Једна за другом, водеће америчке инвестиционе банке са бројном клијентелом широм света, најјаче глобално осигуравајуће друштво „Америкен интернешенел груп”, али и низ зајмодаваца широм света, нашли су се на ивици банкрота – због вишегодишњих ризичних послова на америчком хипотекарном тржишту. Брижљиво негујући мит да сваки Американац треба да има своју кућу, тамошњи инвестициони кругови разрадили су сложени систем давања кредита за станоградњу готово свим заинтересованим клијентима, без много распитивања о њиховој стварној платежној способности. Деоба ризичних „сабпрајм” стамбених кредита само на први поглед била је „олака”. Водећи амерички зајмодавци су, наиме, после одобравања ризичних кредита те финансијске аранжмане паковали у комлексне дужничко-поверилачке и, обећавајући велики профит, препродавали заинтересованим улагачима диљем света.

Баснословна трговина америчким сабпрајм кредитима била је базирана на, данас се види, катастрофално погрешним претпоставкама. Једна је – да вредност некретнина у Америци никада неће пасти. Друга – да су Американци довољно имућни и дисциплиновани и да ће своје рате за кредит отплаћивати на време. Нажалост, прошлог августа постало је брутално јасно да су милиони Американаца толико осиромашили да не могу да отплате пристигле рате ризичних кредита, које су им свесно, шаком и капом, нудиле тамошње банке.

Глобално отрежњење било је болно: широм света одједном је постало јасно да су се многобројне угледне банке, осигуравајућа и пензиона друштава и многобројни богати шпекуланти... годинама коцкали на америчком хипотекарном тржишту, рачунајући да ће за привремено прихватање ризичних кредита – једном када буду исплаћени – остварити огромну зараду.

Свест о судбоносној повезаности трансакција између америчког финансијског система и система доброг дела остатка света изашла је на грубо видело дана. Чињеница да прошле јесени нико није тачно знао колико се финансијских институција заглибило на америчком хипотекарном тржишту и са коликим губицима, покренула је осим историјског скока цене нафте и серије банкрота неких од најугледнијих банака западног света, мрачно расположење на светским берзама које се последњих дана само појачава.

У јеку финиша завршних припрема за америчке председничке изборе, Централна банка САД ових дана у три наврата је извршила спектакуларну национализацију водећих америчких хипотекарних зајмодаваца (Фани ме и Фреди Мек), а прекјуче и најјачег глобалног осигуравајућег друштва „Америкен интернешенел груп”. Америчко јавно мњење на муци је да разуме зашто је Централна банка САД одлучила да новцем обичних пореских обвезника спасава поједине приватне финансијске институције од последица њихових сопствених ризичних и надасве похлепних трансакција. Глобалне берзе слуте да најновије жртве америчке финансијске драме нису последње и увелико зарачунавају могуће губитке. Пред следећим станаром Беле куће можда стоји задатак да Американцима објасне у ком су стадијуму капитализма тренутно.