Novo lice Amerike

Najjača politička i ekonomska sila zapadnog sveta našla se ovih dana na istorijskoj prekretnici zbog urušavanja sopstvenog finansijskog sistema, čije posledice vidljivo plaše dobar deo planete.

Jedna za drugom, vodeće američke investicione banke sa brojnom klijentelom širom sveta, najjače globalno osiguravajuće društvo „Ameriken internešenel grup”, ali i niz zajmodavaca širom sveta, našli su se na ivici bankrota – zbog višegodišnjih rizičnih poslova na američkom hipotekarnom tržištu. Brižljivo negujući mit da svaki Amerikanac treba da ima svoju kuću, tamošnji investicioni krugovi razradili su složeni sistem davanja kredita za stanogradnju gotovo svim zainteresovanim klijentima, bez mnogo raspitivanja o njihovoj stvarnoj platežnoj sposobnosti. Deoba rizičnih „sabprajm” stambenih kredita samo na prvi pogled bila je „olaka”. Vodeći američki zajmodavci su, naime, posle odobravanja rizičnih kredita te finansijske aranžmane pakovali u komleksne dužničko-poverilačke i, obećavajući veliki profit, preprodavali zainteresovanim ulagačima diljem sveta.

Basnoslovna trgovina američkim sabprajm kreditima bila je bazirana na, danas se vidi, katastrofalno pogrešnim pretpostavkama. Jedna je – da vrednost nekretnina u Americi nikada neće pasti. Druga – da su Amerikanci dovoljno imućni i disciplinovani i da će svoje rate za kredit otplaćivati na vreme. Nažalost, prošlog avgusta postalo je brutalno jasno da su milioni Amerikanaca toliko osiromašili da ne mogu da otplate pristigle rate rizičnih kredita, koje su im svesno, šakom i kapom, nudile tamošnje banke.

Globalno otrežnjenje bilo je bolno: širom sveta odjednom je postalo jasno da su se mnogobrojne ugledne banke, osiguravajuća i penziona društava i mnogobrojni bogati špekulanti... godinama kockali na američkom hipotekarnom tržištu, računajući da će za privremeno prihvatanje rizičnih kredita – jednom kada budu isplaćeni – ostvariti ogromnu zaradu.

Svest o sudbonosnoj povezanosti transakcija između američkog finansijskog sistema i sistema dobrog dela ostatka sveta izašla je na grubo videlo dana. Činjenica da prošle jeseni niko nije tačno znao koliko se finansijskih institucija zaglibilo na američkom hipotekarnom tržištu i sa kolikim gubicima, pokrenula je osim istorijskog skoka cene nafte i serije bankrota nekih od najuglednijih banaka zapadnog sveta, mračno raspoloženje na svetskim berzama koje se poslednjih dana samo pojačava.

U jeku finiša završnih priprema za američke predsedničke izbore, Centralna banka SAD ovih dana u tri navrata je izvršila spektakularnu nacionalizaciju vodećih američkih hipotekarnih zajmodavaca (Fani me i Fredi Mek), a prekjuče i najjačeg globalnog osiguravajućeg društva „Ameriken internešenel grup”. Američko javno mnjenje na muci je da razume zašto je Centralna banka SAD odlučila da novcem običnih poreskih obveznika spasava pojedine privatne finansijske institucije od posledica njihovih sopstvenih rizičnih i nadasve pohlepnih transakcija. Globalne berze slute da najnovije žrtve američke finansijske drame nisu poslednje i uveliko zaračunavaju moguće gubitke. Pred sledećim stanarom Bele kuće možda stoji zadatak da Amerikancima objasne u kom su stadijumu kapitalizma trenutno.