О Албахаријевом животу и делу

У Јеврејском културном центру, улица Јеврејска 16, сутра у 17 часова биће речи о животу и делу књижевника и преводиоца Давида Албахарија. Говориће Предраг Марковић, историчар, Светислав Басара, писац, Мирјана Огњановић, књижевница и преводилац, Драган Бабић, Бојан Савић Остојић, песник и преводилац, и Марко Шелић Марчело, писац и музичар.

Давид Албахари, један од најзначајнијих домаћих савремених писаца, рођен је 1948. године у Пећи. У Загребу је студирао енглеску књижевност и језик. Прву књигу, збирку прича „Породично време” објавио је 1973. године, а први роман „Судија Димитријевић” 1978. године. Аутор је многобројних књига-прича и романа, као и четири књиге есеја. Добитник је многих награда. За књигу прича „Опис смрти” (1982) добио је Андрићеву награду. Књига прича „Пелерина” (1993) добила је награде „Станислав Винавер” и „Бранко Ћопић”. Роман „Мамац” добио је Нинову награду за најбољи роман објављен у Србији 1996. године, као и награду Народне библиотеке Србије, „Балканику” и „Мост Берлин”. Роман „Пијавице” награђен је Наградом града Београда (2006). Књига прича „Сваке ноћи у дугом граду” добила је Виталову награду за књигу године. Био је члан је САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.

Давид Албахари је био активан и посвећен члан јеврејске заједнице. Године 1991. постао је председник Федерације јеврејских заједница Југославије, а радио је и на евакуацији јеврејског становништва из Сарајева. Године 1994. са породицом се преселио у Канаду, где је живео и радио до 2012. године када се враћа у Београд.

– Давид је своје књиге увек радо представљао чланству, долазио на дружења и разговоре о својим књижевним делима и животу уопште. У марту прошле године након дужег времена, на нашу велику част и задовољство, имали смо прилику да се дружимо и разговарамо са Давидом у Јеврејском културном центру, када је промовисан његов роман „Поговор” , који се нашао у најужем избору за Нинову награду 2022. године. Давид је на промоцији и поред већ видно нарушеног здравља, задржао свој ведар дух и публику разгалио анегдотама и својим сјајним смислом за хумор. Његов одлазак је велики губитак за нашу заједницу и српску књижевност – наводи се у саопштењу Јеврејског културног центра.