Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Први роман о српском Чернобиљу

Филм „Чувари формуле” Драгана Бјелогрлића, који је освојио две награде у Локарну и ових дана приказан и на Сарајевском филмском фестивалу, снимљен је према роману „Случај Винча” Горана Милашиновића
Први роман о српском Чернобиљу
Детаљ са насловне стране књиге

Филм Драгана Бјелогрлића „Чувари формуле”, који је освојио две награде на недавно завршеном филмском фестивалу у Локарну, где је имао своју светску премијеру и који је ових дана приказан и у оквиру главног програма 29. Сарајевског филмског фестивала, снимљен је по књизи Горана Милашиновића „Случај Винча”.

„Случај Винча” је први роман о српском Чернобиљу, несрећи у Винчи 1958. године, подсећа издавач овог дела „Лагуна”. У послеподневним сатима огласио се централни аларм за детекцију повишеног радиоактивног зрачења. Група младих научника је приликом извођења научног експеримента осетила мирис озона… Убрзо ће сви они оболети од радијационе болести, за коју, наизглед, нема лека. Преостаје једино да се у париском Институту „Кири” обаве експерименталне, хумане трансплантације коштане сржи, прве у свету. Наравно, ако се претходно нађе довољно грађана Париза који би ризиковали живот да покушају да помогну потпуним странцима... Судбине оболелих, љубав између једне пацијенткиње и једног француског лекара и склапање пријатељстава одвијају се далеко од очију јавности, чему доприносе и политички притисци.

Након вишедеценијског избегавања теме радијације у Винчи, Горану Милашиновићу је пошло за руком да причу о српском Чернобиљу исприча ефектно и са много детаља, подсећа издавач, а Награда Задужбине Бранка Ћопића додељена је аутору за овај роман 2018. године.

Филмску причу као сценаристи потписују Вук Ршумовић, уз Огњена Свиличића и Драгана Бјелогрлића. Ауторски тим, предвођен Бјелогрлићем као редитељем, чине директор фотографије Иван Костић, монтажерка Милена Предић, сценографкиње Јелена Сопић и Јована Цветковић, костимографкиња Марина Вукасовић Меденица, композитор Александар Ранђеловић, док извршну продукцију потписује Горан Бјелогрлић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Радован
Да до тог аксидента није “дошло” Југославија би имала атомско оружје и данас би уживала у кафићу уз кратки едпресо!
nukleus
Šta je sa nuklearnom elektranom i institutom koji treba da gradi Rusija u Srbiji? Zna li se mesto gradnje, da li su sredstva obezbeđena? Sporazum je pre par godina potpisan...
Драган П.
Па неће министар спољних послова да гради електрану??
Иван Грозни
Русија не може да пошаље министра спољних послова у Србију. Од тог института нема ништа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.