Сећање на чика Ђорђа

Неизоставни део путовања моје породице на море у Грчку је свраћање на место где је Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља „Зејтинлик” у Солуну, дуже од пола века ведро дочекивао посетиоце. Након свог деде, а затим и оца, преузео је дужност чувара српске светиње. Увек ћу се сећати топлог погледа, благости и густих обрва. Мирис чемпреса и топле речи добродошлице сваког су обрадовале. Живео је преко пута, а силазио би, и у позним годинама, чак и уколико би само један човек свратио на гробље.

Заувек ћу памтити човека скромног и сазданог од поноса, нарочито док у војничкој униформи рецитује стихове Војислава Илића млађег. То су они тренуци кад вас голица језа при успињању од пета до груди, а сузе спонтано навиру од осећања поноса.

Биле су част и привилегија упознати Ђорђа и бити у његовом присуству.

Почивај у миру, чика Ђорђе.

Младен Бојовић,
Чачак