Кроз језик чувамо свој идентитет

Тршић – На отвореној позорници саборишта у Тршићу, родном селу Вука Стефановића Караџића, јуче је одржана завршна свечаност 90. Вуковог сабора, који је почео 11. септембра.

Пре саме свечаности патријарх Порфирије, супруга председника Србије Тамара Вучић и изасланица председника Србије и министарка културе Маја Гојковић обишли су сабор и Цркву брвнару Светог архангела Михаила. Патријарх је поздравио и најстаријег посетиоца сабора у Тршићу, деведесетједногодишњег Глигорија Церовца и поклонио му икону.

„Када једна манифестација траје 90. година и окупља сваке године све генерације кроз програме, онда је разлог њеног постојања нешто што један народ има, а то је њен идентитет. Већ 90 година се окупља да слави и негује писмо. Данас је Вуков сабор важан догађај, јер кроз важне годишњице спаја историјске датуме са дигиталном ером. Понирањем у суштину Вуковог језика, нарочито Вукових пословица, добили смо оно што је наш академик Владета Јеротић приметио, дубоко освежавање умова”, рекао је градоначелник Лознице Видоје Петровић у уводном говору.

Најстарија културна манифестације у нашој земљи почела је извођењем „Химне Вуку” Стевана Мокрањца. У уметничком делу програма ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије „Венац” из Грачанице извео је програм „Венац игра у славу Вука”.

Манифестација је крунисана беседом патријарха Порфирија, који је нагласио да је данас важно да српски народ сачува свој језик, јер кроз језик чувамо и идентитет и државу. Патријарх је на почетку беседе рекао да је размишљао данима о теми свог обраћања и да му се она указала када је улазио у Саборни храм у Београду, у чијој порти су гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.

Он је рекао да једна Доситејева реченица „Књиге, браћо, а не звона и прапорци”, говори о томе да он није био једини просветитељ свог времена и да је ширио идеју о просвети. „Будућност српске културе и црквеног живота у 18. веку усмерили су српски школовани калуђери”, рекао је патријарх. Он је додао да су први српски просветитељи школовани по туђим царствима и да су високо вредновани као просветитељи који су могли да помогну промене и развој српског народа. „Институција је била школа, друштво па и црква су могли да буду преображени само кроз школовање. Отварање школа имало је све већи значај јер су отваране под окриљем цркве”, истакао је он.

Вуков језик, како је истакао патријарх, био је разумљив језик, који је ширио смисао живота по Христовом јеванђељу.

Он је додао да, као и тада, велике силе настоје да приближе себи један народ тако што желе економски да од њих буде завистан и да кроз неку врсту зависности изгуби свој културни идентитет. „Народ не сме бити одвојен од своје матице и да буде припојен другој, а то јесте циљ неких данашњих сила. Језик Вука, Доситеја, краља Милутина и деспота Стефана и црква су дом и храна нашег националног идентитета. Налази се на удару оних сила који желе да га промене, да му пресеку проток, не треба посебно истицати, али треба подвући да није свима јасно да није реч о језику као феномену. Циљ има промену човека који говори на њему, прича и плаче, као и да формира друге нараштаја према томе”, истакао је патријарх, закључивши да језик Вука и Доситеја није поклекао политичким циљевима и да је у служби одбране наше земље, институција и цркве.