Ваздух у Лесковцу најзагађенији у Европи

Лесковац је најзагађенији град у Србији и Европи по подацима најновијег извештаја Агенције за заштиту животне средине о квалитету ваздуха, док се у званичним документима локалне самоуправе оцењује да је ваздух у том граду „чист” или „незнатно загађен”.

Локално удружење грађана „Тим 42” је данас саопштило да се у Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Србији за 2022. који је објавила Агенција за заштиту животне средине, наводи да су вршена индикативна мерења суспендованих честица ПМ10 у Лесковцу и да је по приказаној средњој годишњој вредности за те честице, Лесковац најзагађенији град у Србији и Европи.

Међутим, према званичној оцени локалних власти, ваздух у Лесковцу спада у „прву категорију”.

Објашњавајући ту контрадикторност, један од оснивача Националне еколошке асоцијације Дејан Лекић је рекао да то зато што се индикативна мерења по законској регулативи не укључују у оцену.

„То је бесмислица јер бисмо моделирањем лако дошли до недостајућих података и закључили потпуно исто што је и закључак из индикативних мерења - III категорија, прекомерно загађен. Ваздух је прекомерно загађен за средње годишње концентрације ПМ10 изнад 25 микрограма по кубном метру”, казао је Лекић, оснивач портала Екстремна екологија и творац десктоп и мобилне апликације xEco Ваздух.

У извештају Агенције се наводи да је средња вредност индикативних мерења суспендованих честица ПМ10 у Лесковцу била 77 микрограма по кубном метру, док је годишња гранична вредност 40ÎĽг/м3.

„Прекорачење годишње вредности индикативна мерења забележила су у Лесковцу, Ариљу, Нишу, Алексинцу, Новој Пазови и Београду, а годишње вредности су биле од 42 ÎĽг/м3 до 77 ÎĽг/м3”, наводи се у извештају.

У Лесковцу је највећа максимална дневна вредност концентрација била 208 ÎĽг/м3 , док је дозвољена вредност 50 ÎĽг/м3.

„Загађење овим суспендованим честицама било је најчешће у Лесковцу 65 одсто дана, Ариљу 50 одсто дана и у Београду 36 одсто дана у којима су вршена мерења, дневне концентрације биле су веће од граничне вредности”, пише у извештају, преноси Бета.

„Тим 42” у саопштењу указује на још једну контрадикторност о квалитету ваздуха у Лесковцу, а тиче се Краткорочног акционог плана за заштиту ваздуха који је Град усвојио у фебруару прошле године.

„Краткорочни акциони планови доносе се када постоји опасност да нивои загађујућих материја прекораче концентрације граничних или циљних вредности опасних по здравље људи и животну средину. Циљ оваквих докумената јесте пре свега да се хитним деловањем спречи штетан утицај загађења на здравље становништва и животну средину”, наводи се у саопштењу.

Међутим, иако у називу краткорочан, овај план не садржи конкретне рокове за примену мера које предвиђа, што резултира тиме да се његова имплементација бесконачно одлаже. 

Прве анализе примене плана које је „Тим 42” спровео показују да овај план до сада није допринео решавању ни најосновнијих ствари у области квалитета ваздуха.

„Благовремено информисање грађана о квалитету ваздуха путем аутоматске мерне станице још не постоји. Локални регистар загађивача није у функцији, подаци о загађивачима остају недоступни јавности. Рад неколико стационарних извора на територији града је забрањен због прекорачења емисије загађујућих материја у исто време када су надлежни уверавали јавност да је ваздух добар”, наведено је у саопштењу.

С друге стране, годишњи извештаји Завода за јавно здравље Лесковац од 2017. године упозоравају да је стопа обољевања грађана од респираторних обољења већа у грејној сезони, што повезују са повећаним загађењем ваздуха.

„Тим 42” тражи од надлежних да унапреде систем информисања грађана Лесковца о квалитету ваздуха и о мерама које могу да предузму да би заштитили своје здравље, као и да израђују годишње извештаје о примени Краткорочног акционог плана да би јавност била упозната са мерама које се предузимају да се квалитет ваздуха унапреди.