Ка­ко без­бед­но осва­ја­ти сте­не

По­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на фе­ра­те у Ср­би­ји су од го­то­во пот­пу­не не­по­зна­ни­це по­ста­ле је­дан од нај­по­пу­лар­ни­јих адре­на­лин­ских ак­тив­но­сти. За­љу­бље­ни­ци у та­ко­зва­не гво­зде­не ста­зе, од­но­сно у са­вла­да­ва­ње сте­на у ко­ји­ма се на­ла­зе че­лич­ни кли­но­ви, има­ју све ве­ћи из­бор ру­та ка­ко у зе­мљи, та­ко и у ком­ши­лу­ку. Ипак не­дав­ни не­срећ­ни слу­чај у ко­јем је на Виа фе­ра­ти „Гор­њак” жи­вот из­гу­би­ла пла­ни­нар­ка Дра­га­на Ри­стић Мла­де­но­вић из Вра­ња, опо­ме­на је да ова аван­ту­ра мо­же би­ти и опа­сна. Пла­ни­нар­ски са­вез Ср­би­је (ПСС) тим по­во­дом апе­ло­вао је и на пла­ни­нар­ска дру­шта­ва и на пла­ни­на­ре на по­што­ва­ње пра­ви­ла и про­це­ду­ра.
– То­ком ок­то­бра дво­је срп­ских др­жа­вља­на из­гу­би­ло је жи­вот на фе­ра­та­ма. На­жа­лост, ови до­га­ђа­ји су опо­ме­на да оне, као и пла­ни­на­ре­ње, мо­гу да бу­ду опа­сне, па и коб­не уко­ли­ко се не по­шту­ју пра­ви­ла. Фе­ра­те су по­ста­ле ве­о­ма по­пу­лар­на за­ба­ва чак и ме­ђу они­ма ко­ји не­ма­ју ни­ка­кво пла­ни­нар­ско ис­ку­ство, за­тим омо­гу­ћи­ле су за­ра­ду љу­ди­ма у мно­гим ру­рал­ним кра­је­ви­ма. И ми све то по­др­жа­ва­мо, али мо­ра­мо и да упо­зо­ри­мо да је ко­ри­шће­ње све нео­п­ход­не опре­ме, из­најм­љи­ва­ње во­ди­ча, на­ро­чи­то за оне без ис­ку­ства, нео­п­ход­но. А у пр­вом ре­ду од­го­ва­ра­ју­ћа пла­ни­нар­ска обу­ка – ка­же за „По­ли­ти­ку” Дар­ко До­зет, ко­ји је у Пла­ни­нар­ском са­ве­зу Ср­би­је за­ду­жен за са­рад­њу са ме­ди­ји­ма.
До­бра опре­мље­ност под­ра­зу­ме­ва да се на сте­ну ни­ка­ко не иде без ка­ци­ге, по­ја­са и фе­ра­та се­та. Је­дан од нај­ва­жни­јих де­ло­ва је ап­сор­бер ко­ји је на­лик на ди­на­мич­ко уже. Ње­го­ва уло­га је, ка­ко нам об­ја­шња­ва До­зет, да у слу­ча­ју па­да ума­њи си­лу ко­ја де­лу­је на кич­му.

У сво­јој прак­си не­рет­ко се су­сре­тао са они­ма ко­ји су при­су­ство во­ди­ча до­жи­вља­ва­ли као су­ви­шно. За­то наш са­го­вор­ник на­гла­ша­ва да во­дич ни­је ту са­мо да по­ка­же ка­ко се ко­ри­сти и за шта слу­жи ко­ји део опре­ме, већ и да по­мог­не у нео­че­ки­ва­ним си­ту­а­ци­ја­ма.
– Ове аван­ту­ре мо­гу да по­тра­ју и по не­ко­ли­ко са­ти. Ма ко­ли­ко да је не­ко у до­број кон­ди­ци­ји и да је фи­зич­ки вешт, ни­је си­гур­но ра­чу­нао на то да мо­же да га, ре­ци­мо, ухва­ти грч. А шта се чи­ни у та­квим и слич­ним си­ту­а­ци­ја­ма зна во­дич са ли­цен­цом и ис­ку­ством. Иако фе­ра­те не зах­те­ва­ју ал­пи­ни­стич­ку обу­ку, до­бро би би­ло да је има­ју сви они ко­ји кре­ну у ову аван­ту­ру. Јер за­хва­љу­ју­ћи зна­њу са обу­ка мо­ћи ће­те да са­ра­ђу­је­те са во­ди­чем и из сва­ке не­пред­ви­ђе­не си­ту­а­ци­је се лак­ше из­ву­че­те – об­ја­шња­ва До­зет и по­зи­ва на до­дат­ни опрез с об­зи­ром на пред­сто­је­ћа го­ди­шња до­ба. На­и­ме, пла­ни­нар­ске ак­тив­но­сти да­ле­ко су зах­тев­ни­је зи­ми не­го ле­ти.
– Не­по­вољ­ни вре­мен­ски усло­ви пла­ни­на­ри­ма до­но­се ве­ће оп­те­ре­ће­ње због до­дат­не опре­ме, али тра­же и ве­ћу кон­цен­тра­ци­ју и фи­зич­ку спре­му. А што се фе­ра­та ти­че, ни­ка­ко се не иде ка­да су сте­не мо­кре или се оче­ку­је ки­ша – до­да­је До­зет.

За­љу­бље­ни­ци у ово адре­на­лин­ско ис­ку­ство на рас­по­ла­га­њу има­ју фе­ра­те – „Ка­блар”, „Гор­њак”, „Му­чањ”, „Ли­по­ви­цу” и још че­ти­ри на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, од ко­јих је нај­ин­те­ре­сант­ни­ја и нај­зах­тев­ни­ја „Бе­рим”.