Кажу иде криза

Кажу иде криза. Биће депресија, рецесија, кажу биће хаос. Кад год укључим тв само се о томе прича и разноразна предвиђања се нижу. Толика је криза кад ево и за вријеме јеврејског празника берзе неће бити отворене. Да се мало одмори од обарања акција и разноразних марифетлука.

И овдје постоје Језде и Дафине само на много већем нивоу. Да нису чиста посла ево податка везаног за једну банку звану Wa-Mu (Washington Mutual). Банка која има око 300 милијарди вриједности у инвестицијама је купљена је за једну милијарду. У економију се не разумијем, али овдје рачуница није баш јасна. Ваљда је то тако када смо у кризи.

Елем толика је криза да су тржни центри пуни људи који вуку све саме кризне продукте типа парфеми, дизајнирана одећа, плазма телевизоре, ајподови, мобилни са зилион функција итд. Ваљда када их буду избацивали из кућа да буду по послиједњој моди обучени и обувени. Ја још нисам видјела редове за уље, шећер, кафу, брашно.

Шта у ствари за типичног Американца значи криза? Моје, балканско поимање кризе и америчко су два различита свијета. За њих је велики проблем када више немају пара да иду аутом 100 метара до продавнице, када се бар један од супружника мора отарасити SUV-a (џипа), када се нема за још једну плазму тв, када се понекад мора нешто скувати (мислим да им ово најтеже пада). У суштини када више не можеш да будеш размажен.

Они су иначе најзадуженија нација у свијету. Сваки Американац је бар 60.000 долара у минусу ако не и више. Кредитне картице су овдје закон и битно је да се пластика (фантастика) нон –стоп провлачи и да се потрошачка манија не стишава.То што је нечија плата рецимо 2000 долара ,а картица му је одобрена на 20.000 то је проблем власника картице. Тај има да се задужи свих 20.000 и да стално уплаћује минимум , а камата ће да иде до небеса. До отплате главнице ријетко ко и стигне за властита живота. Сви живе на рате и на посуђивање. А када банке одлуче да промјене политику, када Језде и Дафине сједну па окрену лист, настаје пометња. Људи остају без кућа, без аута, без посла, потрошачка манија се стиша и онда се прогласи криза. Просјечни Амер пола свога вијека проведе у шопинг молу вукући цекере непотребног луксуза који не би могао да приусти да су банке на његовој страни. Осилили су се. Силни и пресилни све у служби америчког сна, америчке лаже.

Ја као балканка се уопште не нервирам. Мени није страно када немаш струје, воде и кад си гладан. Рат нећу ни спомињати. Све се већ доживјело и живјело. Нисам оптерећена “кризом”. Потајно им (Америма) желим да окусе мало редове за брашно и шећер или да немају струје. Бар на неколико дана. Можда ће онда развити осјећај захвалности и разумјевања према осталом свијету који им је на услузи.

Чисто сумњам да ће се моја надања обистинити јер много је лакше бомбардовати неке “агресоре” отети им све и оптужити их за све несреће (молим се Богу да нас овај пут прескоче) . Мало ће замајати народ, јер сада је право вријеме да се сатнице смање, све у слогану буди сретан да имаш посао за сатницу нема везе. Сада многи има да раде прековремено а не плаћено јер иде криза. И сада ће Дафине и Језде да инкасирају још коју милијардицу, а главни кривци за све недаће биће неки агресори који су се усудили да постоје. Тада ће код њих доћи банке и даваће разноразне кредите са милионским каматама и инвестирање ће да почне на њихову корист.

Као што код нас (Ex-YU) сада има сијасет банака на сваком ћошку, а народ нема пребијене паре. Чему те банке? Коме? И све профитабилне...Ма ајде… Чисто сумњам да живе од дијаспоре.