Пуповац: Зашто је у Хрватској проблем поставити двојезичне табле

ЗАГРЕБ – У парламентарној расправи о Предлогу закона о хрватском језику посланик самосталне демократске српске странке (СДС С) Милорад Пуповац упозорио је да се Закон о употреби језика и писма националних мањина не поштује у потпуности и да не би желео да се исто догоди и предложеном закону о језику, који ће та странка подржати.

Пуповац је упитао зашто је проблем поставити „двописмене табле”, када у Уставу исто стоји да је у службеној употреби и ћирилично писмо тамо где живе они који га користе као своје национално писмо. „Да ли бисмо тиме били мање Хрвати, мање волели хрватски језик? Или бисмо стварали једно интегришуће, слободније и толерантније друштво?”, упитао је такође Пуповац.

Посланик Клуба националних мањина Фурио Радин изјавио је да се важећи Закон о употреби језика и писма националних мањина и предложени Закон о хрватском језику не могу упоредити јер је први донесен да би се ограничавала, а не подстицала употреба језика. ''То су две различите свари. Не само што се Закон о употреби језика и писма мањина не остварује, него је то закон који је направљен да би се ограничавала упораба језика, а не подстицала”, казао је Радин и додао:

„Али ни у том ограничавању он није спроведен како треба, што смо видели у Вуковару и у неким другим местима”. Он је тиме, како преносе хрватски медији, одговорио посланицима десне опозиције који су истицали да хрватски језик мора имати свој закон као што га имају језици мањина. Радин је казао да ће подржати доношење Закона о хрватском језику јер он не нарушава двојезичност која је деценијама присутна у Истри. ''То значи да се Ровињ службено зове и Ровигно, а Пула се зове Пола. Док предложени закон не задире у права националних мањина, нећемо бити против њега'', додао је Радин. Катарина Пеовић из опозиционог клуба Радничке фронте и ХС С је приметила да увођење речи „заклуисје” или „повриједа” ничему не служи, осим да се вештачки направи разлика између хрватског и српског језика.

 „Занимљиво је да ХДЗ-овци и ДП-овци, који тврде да је овај закон добар за све људе у Хрватској, говоре језиком који већина људи, гле чуда, не разуме”, навела је Пеовић. Посланик Домовинског покрета је говорећи о томе ко се противи предложеном закону о хрватском језику споменуо и Вука Караџића. „То су лингвистичка сирочад Вука Караџића међу којим су и они које узнемирује и само постојање једног слова, слова 'у' у хрватској латиничној азбуци”, рекао је Хасанбеговић, преноси Танјуг.