„Црно-бели” под скутом среће

Иако није победио у 172. „вечитом дербију” (2:2) Партизан је раздраган дочекао његов крај. Истина, вајка се што није задржао победу с којом је неко време ишао руку под руку, али какво је било јутро могао је и да не преживи вече.

Да срећа није својим скутом покрила Партизанов гол могла је да се понови страва слична оној против ТСЦ-а у Хумској, када је противник врло брзо раставио „парни ваљак” до последњег шрафа (на крају 4:0). Да су неки од раних Звездиних покушаја били туше питање је да ли би се „црно-бели” опоравили од тих рана.

Партизан је имао два јунака. Један је морао да одолева током целог мегдана. Био је то голман. Јовановић је спасавао свој тим и кад је изгледало да спаса нема. Онај други гол би стара школа брањења ставила њему на душу, јер је, после корнера, Ндијаје с четири метра од гола, готово са земље, шутирао главом. Али, олакшавајућа околност постоји – неко је морао да пази на Звездиног центарфора (на њега је заборавио Ковачевић).

Салдањи је, за разлику од Јовановића, био довољан трептај ока да се овековечи. Лопта се случајно одбила до њега, а он ништа није препустио случају и показао шта је Бразилац у фудбалу. Беспрекорно је владао ситуацијом, временом и – собом! Знао је да нема никога око њега, мирно је скенирао стање испред себе, погледом прецизно одмерио и баш послао, а не шутнуо, лопту тамо где је хтео.

Да је био брзоплет, да је пуцао што јаче може, могуће да она не би завршила у мрежи. Наизглед је мачји кашаљ да се лопта убаци у празан гол, али с 15 метара, уз могућност да неко у последњи тренутак изникне испред ње, човек може и да се обрука.

А тај гол је био од великог значаја, јер је не само ни из чега донео изједначење (1:1), него је уверио „црно-беле” да могу да нађу Звездину Ахилову пету. Било је то пред сам истек првог полувремена и да је противник у друго ушао с вођством, питање је да ли би Партизан на његовом почетку, једини пут на утакмици, показао зубе.

У овом обрачуну претендената на титулу свој тренутак је имао и Калулу. На претходним утакмицама је више показивао вољу да трчи од чега и није било богзна какве вајде. Сада је наговестио да може да буде итекако користан. Можда му више одговара да утрчава у средину, него да спринта по крилу. Захид му је тако правовремено откотрљао лопту као јабуку да је Калулу могао из прве не само да је прострели, него и да је пошаље у корпу међу убране воћке.

Имао је и Натхо прилику да буде стрелац. Међутим, док се наместио из мирне воде се, с бочне стране, издигао талас у црвено-белим дресовима и однео лопту, коју је шутнуо. Да је уместо заустављања спојио пријем с лажним шутем Звездине играче би сопствена силина однела у празно, а иза њихових леђа био остао голман препуштен сам себи.

Партизан не уме да се брани. Поготово не са саставом, који је изашао пред Звезду. Дуљај се уздао у противнападе, што се испоставило као исправно. Међутим, везни ред с Натхом и Захидом није могао да задржи Звездине нападе. Њих двојица су веома корисни на противничкој половини, али не и на својој кад треба да буду брана. Они нису могли ни да задрже лопту и својој одбрани дају могућност да предахне. Захид је, чак, олако изгубио лопту после чега је Букари био очи у очи с Јовановићем (голман је одбранио, али је примио гол после корнера).

Овусу, једини из везног реда „црно-белих”, који је на својој половини стварно на свом радном месту, кривац је за први гол. После корнера се премишљао како да избаци лопту што је искористио Спајић и из непосредне близине пробушио скут среће, који је штитио Јовановићев гол и који је она брзо закрпила.

Да ли су Партизанови бекови спорији или им је процена лоша, тек преко крила је долетало много опасности пред њихов гол. На средини је било много додавања саиграчу кад је у раскораку.

Додуше, ни противници нису били имуни на превиде. На пример, Партизан је изједначио пошто је Антић пресекао њихову акцију, јер му је, безмало. лопта упућена у ноге. Кад је Салдања послао лопту у Звездин гол један њен одбрамбен играч је то гледао корак иза гол-линије. Вероватно не би могао никако да спречи најгоре по свој тим, али откуд да се нађе на најбескориснијем месту?

Дуљај је извео из игре Захида, Натха и Салдању и образложио да је то било изнуђено. За то је, додуше, имао и логичне разлоге. Уместо прве двојице су му били потребни они који би разарали Звездине нападе, а донедавно повређени голгетер је своје одрадио. Ипак, можда је било сврсисходније да његову улогу преузме прекаљени Николић, а не Баждар, који је заблистао на претходне две утакмице, али то, ипак, нису противници Звездиног нивоа.

Било како било Партизан је остао на првом месту и после двобоја с најљућим ривалом. Могао је да одмакне (четири бода разлике још ништа не би решила, али би била огроман капитал), али и да не само буде престигнут, него би се, да је изгубио с једним голом разлике, чак рекло да је добро прошао. Звезда је у финишу два пута погодила пречку, неколико пута су Партизанови играчи избацивали лопту из празног гола...

Ипак, „црно-бели” су одолели с играчем мање (Северина искључен двадесетак минута пре краја). Осетили су на својој кожи и на шта је способан највећи супарник с новим тренером. Највећи успех биће за њих ако поред великог бода из комшилука виде и у чему су грешили.

Бесплатно против Напретка

Фудбалски клуб Партизан саопштио је да ће улаз на утакмицу 25. кола Суперлиге против Напретка бити слободан.

Како се наводи у саопштењу, иако ће улаз бити бесплатан, сви навијачи ће морати да подигну бесплатне улазнице да би могли да присуствују утакмици која се игра у среду од 16 часова и 30 минута.  Партизан је саопштио да се бесплатне улазнице могу преузети од уторка од 12 часова у улици Булевар уметности број 4, као и на дан утакмице од 10 часова до почетка меча на благајни стадиона у Хумској.

Из клуба су истакли да једна особа може преузети највише четири улазнице уз лични идентификациони документ. Лица млађа од 16 година не могу сама да преузму улазницу нити да буду на стадиону без пратиоца.