Иронично о глобалном свету

Од нашег специјалног извештача

Беч –  Грађанине! Учили су те да не смеш да крадеш хлеб. Хлеб је укусан само ако је зарађен знојем који капље са чела. Рекли су ти да је украдена ствар, прљава ствар. И на телевизији то кажу када се говори о парама мафије. Кажу ти да су то прљаве паре. Али када мало тих пара заврши у џепу, приметиш и сам да нису прљавије од других, нормалних пара.

Италијан Асканио Челестини чије су ово реченице у свом комаду „Обраћање нацији” направио је пресек не само Италије, Америке, Британије већ целе глобалне земљине кугле. Истоимена  представа „Обраћање нацији” у режији Бојана Ђорђева и у извођењу Атељеа 212 гостовала је прексиноћ у Бечу. На сцени тамошњег Акцент театра, у којем су се окупили бројни поклоници позоришта, махом средњa интелектуалнa генерацијa, ова представа најбоље је потврдила да обитавају у глобалном свету где већи део становништва слично живи. О томе сведочи и сала испуњена до последњег места, као и вишеминутни аплауз којим су испраћени београдски глумци. Заједницa српских клубова у Бечу, која дуги низ година сарађује са Атељеом 212, али и другим српским позориштима, у освит овога пролећа одлучила је да публици представи баш дело „Обраћање нацији”. Учинило им се, како каже  Бора Капетановић, један од њених представника, да је ова представа најбољи показатељ да је настављена лепа сарадња са овим београдским театром.

– Годинама уназад Атеље 212 долази у Беч као наш гост, увек са жанровски различитим представама. Публика зато са знатижељом ишчекује шта ће им глумци ново саопштити са сцене. Ова представа на ироничан начин осликава нас данас, наше друштво, не само у Србији, већ и шире и мислим да је  то публика препознала. Аплауз, који је трајао заиста дуго, говори да смо избором представе погодили срж онога што публици треба –  каже Капетановић.

У  организационом смислу и те како се разликују позоришни прописи  у Београду од оних које треба испунити у неком театру у Бечу. Зато припреме сваког гостовања трају недељама и месецима уназад.

– У Бечу сви оштри предмети, ватра, дим односно све оно што је специфично мора да прође одређену контролу. Рецимо, ако имамо нож као реквизит, он мора да буде туп, да има заобљене врхове. У случају конкретно представе „Обраћање нацији” морали смо да декор, који је превасходно од сунђера, попрскамо противпожарним премазом како би комад могао да се сигурно изведе у Бечу – објашњава за „Политику” Јелена Фатић, помоћник директора Атељеа 212 која предводи свој ансамбл.

Драмски текст „Обраћање нацији” чине кратки монолози одабрани из истоимене Челестинијеве драме и збирке „Ходам у колони”. Представа „Обраћање нацији” нема „чисте” улоге, већ је сачињена од ликова, типова који казују Челестинијеве реченице. Сви глумци играју више ликова. Упечатљиво их тумаче Јована Гавриловић, Горица Поповић, Катарина Жутић, Гордан Кичић Дејан Дедић, Иван Михаиловић, Иван Јевтовић, Бранислав Зеремски, Александар Срећковић и Миона Марковић.

– Често гостујемо у Бечу, овде живи много наших сународника, који се са радошћу посећују свако наше гостовање. Посебно ми је драго што смо гостовали са представом „Обраћање нацији” коју није тако лако схватити пошто говори о важним стварима – остварености, цивилизацији која иде својим путем. Ово су комплексни текстови који захтевају посебну врсту концентрације – каже Горица Поповић и представља једну од својих јунакиња:

– Тумачим, поред осталог, Жену са кишобраном  која се осећа моћна, као неко ко је изнад других људи који немају кишобран. Може метафорично да се преведе на разне ситуације о чему најбоље говори реченица коју изриче: „Не могу сви да буду једнаки, ја имам кишобран. Нека буду задовољни они који су испод мојих ногу. Плуг заоре бразду, али је мач штити.”

Јована Гавриловић, с друге стране, игра Особу без кишобрана. После сваког извођења представе „Обраћања нацији” утисак је, каже, посебан, зато што ова представа директно комуницира са публиком која је увек различита. Додаје да су улоге стварали кроз разне метафоре, друштвене, социјалне, чак су неке инспирације црпли и из бајки.

Гордан Кичић такође тумачи више ликова. Игра, рецимо, човека који је узнемирен, затим појединца који је на известан начин наратор...

– Челестинијеви монолози које је писао давних дана, кореспондирају са садашњим тренутком. То је, нажалост, доказ да се ништа не мења. Ако кренете од античког позоришта, преко Шекспира, увек причамо исте приче. Овај комад је духовит у нашој изведби, опор, кореспондира са гледаоцима. Овде у Бечу имали смо публику са којом смо се одлично разумели – каже Кичић.

Александар Срећковић је на гостовање у Беч кренуо непосредно после премијере представе „Мистер Долар” Бранислава Нушића у режији Милоша Лолића на сцени Народног позоришта у Београду.

– Тони Корумпирани којег играм у представи „Обраћање нацији” представник је глобалистичке врхушке, оних што тренутно покушавају да прекроје свет и направе нову врсту цивилизације. Обраћа се маси планетарно, са разочарањем што је маса на нивоу стада оваца и не уме да се побуни јер им је већ досадно да побеђују – тврди Срећковић.