Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Руска шубара у Берлину

Чим изађох из метроа видим групу младића и девојака који ме попреко гледају. Једна девојка из групе обрати ми се и рече: „Ево још један што убија животиње.“
Руска шубара у Берлину
(ЕПА ЕФЕ - Р. Ј.)

После службе Божије на Божић 7. јануара нас шесет-седам пензионера сједимо у сали црква Светог Саве у Берлину.

Причамо тако о свему па и о великим демонстрацијама понедељком у Берлину. Демонстрира се не само у Берлину него и у другим великим градовима широм Њемачке. И пољопривредници су најавили блокаду путева. Изгледа као нека врста пробе генералног штрајка.

У званичним њемачким медијима о томе се не говори. Обавјештавамо се преко  друштвених мрежа. Кажем да сам радознао да одем до Брандербуршке капије и мало проматрам. Испаде да су и моји саговорници радознали, па се договорисмо да се нас петоро тамо сутра нађемо.

Преко ноћи нагло је захладнело па се сјутра нађосмо само нас троје. На сличном митингу, на истом месту био сам крајем 2022. године. Хтио сам да видим да ли се нешто промијенило у атмосфери.

(ЕПА ЕФЕ - Ф.С.)

Јесте, промијенило се. Ово је званични протест пољопривредних произвођача Њемачке. Организација је беспрекорна, чак су и струју за бину сами преко трактора произвели, а бина им је тракторска приколица. Говорници су само пољопривредници. Разлика је и у транспарентима.

Раније су транспаренти били више упозоравајући шта ће се десити ако влада Њемачке настави своју погубну политику санкција према Русији. Сада, када су се те погубне прогнозе оствариле, на једном плакату пише - „Да, владу треба срушити!“

На другом плакату нацртана су вјешала на којима је симболично објешен саобраћајни семафор, зелене, жуте и црвене боје. Са говорнице чуле су се сличне вербалне поруке. Пролазим поред једног трактора који је беспрекорно чист али га његов власник и даље гланца чистом крпом. 

Са говорнице се чује прекор њемачкој влади, да не штити своје пољопривреднике као што то раде Пољска, Словачка и Мађарска, од енормног увоза, јефтиних пољопривредних производа из Украјине.

Питам поносног власника трактора колико је то све тачно, а он ми љутито одговара: „Наравно да је тачно. Моја пшеница стоји ускладиштена, не могу је продати, а они увозе генетски промијењену. Рате за кредит за овај трактор пристижу. Ја немам чиме да платим. Ови наши зелени талибани у влади дају нам блесаве одговоре.

(ЕПА ЕФЕ - К.Б.)

Само, ми нећемо стати док нам не испуне све захтјеве. Идући пут када будемо овде долазили нећемо стати са тракторима пред овом капијом него продужити даље све до владе.”

Ријеч узима власник другог трактора: „Ови наши екологисти талибани хоће да нас увуку у своју покварену паукову мрежу и објашњавају нам да ми са својим дизел тракторима загађујемо околину, а што није тачно. Истина је сасвим другачија. Неки научник је пре сто година објаснио како долази до промјене климе, а што нема везе са дизелом.”

Питам га да ли зна како се зове тај научник, а он ми одговара да не зна.

У међувремену окупило се мало више људи и почех да објашњавам, да се научник зове Милутин Миланковић, да је Србин и да је живио у Београду. Мало опширније им објасним о повременим отклонима земљине осовине напријед и назад у одређеним дужим временским периодама што је последица приближавања и удаљавања земље од сунца и да је то узрок промјене климе.

Кажем им да су за ту теорију садашњи научници пронашли и доказе. Били су затечени објашњењем, искрено се захвалише приликом мога одласка.

Негдје сам давно прочитао да једна власт може да се осјећа сигурно и стабилно ако обезбиједи народу задовољног учитеља, љекара и полицајца. Ја бих још додао и сељака. Учитељи у Њемачкој већ одавно штрајкују, моје колеге љекари су управо у штрајку. За полицајце не знам.

Јако је хладно, минус девет и дува вјетар. Моји садругари инсистирају да идемо, и ја сам за то. Иако сам се добро обукао рукавице су неадекватне и прсти су ми се смрзли. При одласку поглед ми се сусретне са једним човјеком коме се спонтано обратим и кажем: „Изгледа да смо нас двојица најстарији на овом скупу“.

Видим, човјек би измијенио ријеч двије. Питам га зашто протестује, а он ми рече да је љут јер његова пензија стоји. Објашњава ми да он  има пензију која је везана на берзу, за тзв. ДАКС и некретинске фондове. Берзи иде лоше, фондовима иде још лошије, држави иде лоше и ето њему иде исто лоше. Разумио сам га.

На самом излазу са простора митинга једна љепотица са осмијехом на лицу даје ми два проспекта. Нисам могао да је одбијем. У метроу листам проспекте и јасно ми је којем крилу лијевих припада млада дама. Њемачка љевица која је заступљена у парламенту драстично је изгубила на популарности.

У анкетама не добија ни три одсто подршке. Подијелили су се на двије фракције око рата у Украјини. На проспекту је слика Лењина и то је фракција која подржава њемачку владу по питању рата у Украјини као и владину мигрантску политику. Због тога су и изгубили на популарности.

Друга лијева фракција има супротно мишљење о овим питањима и основали су нову странку која у себи има доста суверенистичких елемената.

(ЕПА ЕФЕ - А.М.)

Улазећи у топли метро моји промрзли прсти почињу да ме боле. Помислим нешто ми то не слути на добро и казује ми да ће у Берлину бити јака зима, у сваком погледу. То ми се и потврди, јер чим изађох из метроа видим групу младића и дјевојака који ме попријеко гледају. Једна дјевојка из групе ми се и обрати и рече: „Ево  још један што убија животиње.“

Још једна зелена талибанка помислим. Наиме, на глави сам имао крзнену шубару коју сам купио у Москви још прије 40 година.

 

Петар Маљеновић, Берлин

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”.
Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.
Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvonko
Jeste li više ponosni na samu šubaru ili odakle je ? Još nešto zašto "zelena talibannka" mislim da su uloge obrnute.
Бранислав Станојловић
Таквих ствари је после распада Совјетског Савеза било колико волиш овде у Лондону у радњама које продају бившу војну опрему.
Dasa od pleksiglasa
Odlična priča. Pozdrav zemljaku!
Zoran
U Srbiji je sve super, niko ne protestuje. :)
грађанин села Луга
Како неко да протестује када се увек на чело протестаната, накнадно, изгурају политичари и то они најлошији.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.