Серије су закон

У ове дане када се Радио-телевизија Србије навелико сећа своје прошлости, а поводом пола века постојања, најпомињаније име је Радивоје – Лола Ђукић, а најцитиранији програми су игране серије с његовим потписом – због којих су се „празниле улице наших градова”, а пунили станови ретких породица које су поседовале телевизор. Била је то пионирска телевизијска делатност која је доносила највећи престиж Кући, најширу популарност актерима, најнепомућеније задовољство публици. Уз сва програмска, жанровска, тематска обогаћења током протеклих пет деценија, уз непорециви труд око свеобухватности понуде за различите узрасте и укусе публике, у историји РТС-а драмски серијски програм остаје оно што је продукцијски, истина, било најзахтевније, али што је најбрже привлачило и најлакше придобијало масовно гледалиште.

Многобројна подсећања уприличена поводом овог јубилеја, учестане репризе с мање или више давним датумима производње, показују да знатан део наслова из тог драмског трезора поседује вредности за дуго трајање, да понешто, гледано с дистанце, делује још боље, да има остварења која су постала неопозив део културне баштине, да се преко њих телевизија као медиј уврстила у национални стваралачки корпус који продукује оставштину за будућност.

Но сва та лепа заоставштина не би била довољна да обележи јубилару сезону с обзиром на природу телевизије као незаустављиве покретне траке која стално тражи све ново и ново. Зато најбољи поклон који је Телевизија, на сопствени рођендан, могла да смисли као дар свом гледалишту представљају управо нове драмске серије. Ове јесени једна другу стиже, а биће их, по најавама, до краја године, још.

Фамозни пиплметар – јер телевизија нажалост нема, као некад, другачије, непосредније и мање механичке видове комуникације с „потрошачима” – свима њима мери тзв. рејтинг који је у међувремену постао закон над законима за домаће телевизије, па и за РТС као јавни РТВ сервис Србије. То што су све текуће серије, како РТС поносно објављује, рекордно гледане ваља, дакле, узети као још једну потврду омиљености врсте.

Али почетни успех серије „Мој рођак са села” мора се приписати и укупним квалитетима ове ТВ приче која се сачувала стереотипа и отрцаних клишеа у бављењу савременим селом, наговестила продубљенији драмски заплет, понудила хумор без вулгарности, ликове ван шаблона, а надасве село без примитивизма. Сценариста Радослав Павловић животом на селу бави се с озбиљношћу, без подсмеха ликовима, њиховом изгледу или језику. С истим смислом у концепцији га прати редитељ Марко Маринковић, а фотографија Небојше Башића, подржана музиком Драгана Илића, већ од прве даје смисао реплици фасцинантног Танасија Узуновића: „Леп је овај наш крај!”

И Шумадија. И Србија.